Brastvo

~

233

чанин» и код православних и код шокаца у околним селима, који своје презиме доводе од тог села: Век.

(0 народности становника на земљишту спахилука, а у околици манастира Бране сведоче нам имена места и лична имена, која нам без сваке сумње показују и доказују присуство Српског Народа на земљишту овом, и то у већем броју име: Век, особито варијација тог имена: Мјеск = Век и Мук— Вик према екавском и штокавском (источном и западном) српском дијалекту, доказ нам је да је ту становао Српски Народ оба дијалекта. Треба варијација Мејк = Вејк, рекао'бих, да је постала погрешним записивањем странацима место: Ујек, што би био јужни ди-

_ јалекат, којим народ овде највише говори, или уплив сла-

венштине.

Имена села: Павли, Раслов, Бодила (Будула) Девечер, Даљук, Дановци, Сребша, Манастир Брана, брег Влканов, Врши, село Удворника, село Бог, Бан, Батина Скела, насеље: Богат, река Карашица све су ово несумњиво српска имена.

Лична имена: Драгша, Драаша, Купша, Вук, Рацко, (и данас овде. овако изговарају име Растко), Карушић, Новаш, Вратислаа, Радош, па српски изговор имена Мика (Лука т. |. Михајло). ћиро (Сћпо т. ј, Ћирил) Иван ит. д. несумњива су српска имена. Па српски обичај издевања подругљивих надимака као: црни, црвени, ћелави, дугачки, чугун, грдан и т. д. сведоче присуство Српског Народа. Имена календарска: Петар, Јован и т. д. не доказују нам ништа, али тим нам више доказују српска народна имена !

Имена дрвета што се дало превести, као и придеви мало, велико, црно и т. д. храст, . буква и др. уписано је или маџарски или латински, но баш зато нам много казује она крушка што се у народу звала Семенци, па дрво: клен-ја и т. д.

Има много имена неразумљиво и погрешно исписаних, чему се није чудити, јер су чланови комисије били страни људи, перовође и писари такође страни, који се преко тумача споразумевали с народом. Погрешно је по свој прилици записано име Абранк (Маџар каже: а Вгапко).

Културно станње народа стајало је доста добро, јер је земља била сва уређена и култивирана. Ораницо од села Лак, па све до под село Век; оранице уз реку Карашицу с обе стране од западног краја спахилука па до источног краја; оранице уз села Седрев, Павли, Будула, Петурд уз село Марк где је ишла стаза: «у великом одстојању преко ораница, све до велике шуме»; оранице иза велике шуме у селу Раслов, па најпосле оранице опкољене водом у селу Кишфалуби, све то показује према данашњем стању, да је у то доба био урађен сав простор око 10.000

катастралних ланаца (јутара) што га данас захватају села