Brastvo

ИСТРА

— КРАТАК ПРЕГЛЕД —

Полуострво Истра спушта се у лику трокута од севе-_ роистока (Трста и Ријеке) према југозападу (Пули). То је највеће југословеско полуострво. Оно се дубоко пушта у Сиње море и прави два чаробна залива: Бишћански и Кварнерски. Само полуострво има облик трокута: РекаТрст- Пула. Истри се прибрајају и отоци: Крк, Црес (дуг 66 км. најшири 13 км и најужи 2 км) и Лошињ (дуг 31 ЕМ а најужи 100 м). Од вода текућица најважнија су на полуострву ове: на северу: Розандра (дуга 15 км), Река (7 км) Ринсан (дуг 19 км) и Драгоња (23 км); у средини ; Мирпа (50 км), Пазински пошок (15 км). Овај потоњи губи сеу понор под градом Пазином, у срцу Истре; на истоку тече према југу Бољушчица и Раша, ова кроз Ченићско језеро.

Цела Истра, осим горовите Ћићарије и малих земаља“ око горе поменутих вода, јесте валовита. Ћићарија је саставни део Динарских планина, које се протежу од Соче до Грчке. Знамените планине у Истри су ове: Славник (1029 м), Расутица (1084 му), Жабник (1024 м), Палица (915 м), Трсшеник (838 м), /ћбевница (1014 м), Орљак (1106 м), Планик (1273 м), Црквени Врх (1103 м), Гомила (1037 м), Шија (1234 м), Лисина (1185 м) и Учка (1396 м).

Са врхунца високе, страховите Учке погледом обухваЋате сву Истру, она вам се приказује у свој својој шароликости и лепоти. На подножју Учке, на самом морском жалу, у сени ловора, маслине и палме седи Опатија, понос и богатство Истре. Њена лепота одсева на сребрној морској површини, на којој се љуља на стотине белих као лабуд чамаца.

Културна површина Истре дели се на:

58.589 ара ораница,

33.823 »' ливада,

2.831 » вртова, =

43736 » винограда,

14.432 ара земљишта са кестеном, маслином и ловором,

169.990 » пашњака,

. | 164382 » тумаи / па 1.030. » језера и мочвара. | па ва зрачи ин НИ