Brastvo

239

Године 1904. родило је вина: 433.288 хектолитара, "угљена је произведено 846.548 квинтала, а морске соли 404.283 квинтала. Риба лови се у Истри 115 врсти. Много је година, да се говори о регулисању реке и парцелисању тог красног земаљског раја, али власница злогласна аустријска влада увек се је тому опирала, те се је сиромашни наш народ морао ломити обрађујућ брда и крас, док то божје богаство, сами хумус, бескорисно лежи.

У погледу поморске пловидбе и рибарства, Југословени у Истри далеко наткриљују Италијане; у трговини и индустрији Југословени стоје уз бок Италијана ; а што се тиче

вемљорадње, та је искључиво у поседу Југословена, који "запремају 5/6 целокупне истарске површине.

Истра је у древна времена куд и камо лепша и богатија била. Где је данас голи крш, ту бијаху густе прашуме кестена, марона и храста, што су земљу од ветра и суше __ бранили. По земљиштима краљевала је маслина, смоква и "винова лоза, а уз море и реку Мирну цвала је наранџа. Наравно, да је онда клима била блажа, премда је и данас доста блага, те на стотине тисућу странаца долази у Истру, да уз море нађе мира и здравља. Занимљиво је у том погледу сведочанство Касиодора, министра Краља Теодорика У МГ веку: »Истра Богом благословљена земља, што годимице обилним вином, уљем и пшеницом роди.« А на другоме месту дословце вели: «Истра је равенска кампанија, смочница краљевске куће, Истра даје сиротима ласти, обичним људима храну, а све остало краљевској кући.« Тако је било у стара времена а и данас би могла да буде, "да је боље управе. Истра својим положајем и земљиштем није тако сиромашна, како се то погрешно држи. Само поречје Мирне по мнењу стручњака могло би да да производе за сву Истру, кад би се регулисало, те пе би требало сиромашним Истранима, да обијају туђе прагове, макари братске, да им се удели корица хлеба. Које чудо онда, да су се народи кроз векове отимали о Истру још од времена старих Феничана.

Први становници Истре, како се разабире из повести бијаху Илири и Либурни помешани са Феничанима уз море. Толико је то истина, да сви данданас источна Истра Либурнијом зове. Народ суров, ратоборан, гусарски, страх и трепет сусденим Римљанима, особито њиховим галијама на мору. Љута и очајна борба што се је водила више стољећа сврши са коначном победом римском. Римски орао прекрили Истру, запреми најлепша места и у њима сави своја гнезда. Побеђени Илири и Либурни повукоше се у шуме, нападајућ чешће Римљане, док их коначно цар Ок_тавијан не покори.

а Нол или љанима почима златно доба за ДЦ У ста-