Brastvo

Че ~“

Е-

ИЕ

чело, данас би Истра била чисто словенска покрајина, као и Далмација, и неби била изгубљена у Ст. Маргарети. Како видите, добровољни прилози за нашу Дружбу уродише плодом, дружбина чета од хиљаде уз потпору свега нашег народа спаси наш језик у Истри. Њихова су имена уписана у једноставној дружбиној књизи, у књизи народне љубави, те ће их се истарски народ са захвалношћу сећати до века.

Нема двојбе, да Истра етнографски припада Југославији, а то и сами Талијани нехотице признају. Залеђе је Истре чисто словенско, Истра је природна обала Корушке, Крањске и Штајерске. Истра је сасвим осечена од Италије, а то се најбоље види на географској карти. И зато Италија својатајући Истру, тражила је Горицу, Градишку и један део Крањске, да споји Истру са Италијом, што је и постигла Рапалским уговором.

Остаје само питање, кому Истра национално припада. Сваки ће познавалац Истре без оклевања одговорити Југославији, а то признаје и сама Италија, кад се је противила плебисциту, јер је у напред знала, да би се народ одлучио за Југославију. Могао би ко да рече, то значи да је већина Словена, али не значи, да је чисто словенска, не значи, да неки предели, као поименце југозападна сшрана није шалијанска. . Нека се натеже колико се хоће; ни најмањи предео, узмимо одо кма, не може се означити талијанском бојом, а то значи, да је цела Истра словенска. Талијани су збивени у градиће, већином без поседа, њих ван градића у ошите нема, а што је најважније, Словени су дошли до самих градских зидина и чак се у градиће увукли, да у некојим имамо и своје школе као у Копру, Пирану, Крку и другде.

Да још бољу слику југозападне Истре пред собом имате — источна је и средња ван расправе — навешћу јоши то. У југозападној Истри имамо 22 општине; од тих је само једна чисто талијанска, Ровињ, јер је сами град за себе општина, а једва су у друге четири у већини, а у других 17 општина Словени имају велику већину. У југозападној Истри имамо три среза и у сва три су Словени у већини. Смешно је дакле у националном погледу делити Истру у три дела: у источну, средњу и западну. Ништа не мање треба да се призна, да је у југозападној Истри већи проценат Талијана него у источној и средњој, али ни ту не досижу до 45 процената, док у целој Истри крећу се између 23—25 процената. Целокупна Истра броји данас око 410 хиљада становника; од тих је 310 хиљада Словена а око 100 хиљада Талијана, разумије се, да су у том броју и печени и кућани Талијани, наиме, који код куће говоре хрватски а признавају се Талијанима. Како се дакле види, _ Истра је више словенска од многих других наших покра-