Brastvo

прича се, како је Дукатинче било «по јунак» од Марка. Марко га изазове на мегдан, али се «око половина» (око слабина) опаше платном, и тако му ништа није могла сабља Дукатинчета. А Дете Дукатинче, које се није служило преваром, Марко погуби, — у Монопишту (у Солунској области) о овом Марковом мегдану прича се са више појединости. Дете Дукатинче, од седам година, било је бољи јунак од Марка. Оно је покренуло ПН коју Марко није могао покренути. Кад су Дукатинче и Марко делили мегдан на коњима, Марков је коњ пао; а кадсу се порвали, Марко је пао. Марко није могао ово отрпети, и рекне Дукатинчету да пође напред, а он Ће за њим. Марко онда извади мач и пресече Дукатинче. Ово, осетивши бол, рекне Марку да га боли срце, а Марко му одговори да се нагне на леву страну, па ће му бити лакше. Дукатинче тако уради, и тело му се одмах преполови. Маркова мати, кад то чује, прокуне Марка: да «не има хајир», и да му се гроб не зна.

У Шкрапарима (у костурској области), у Ајтосу (у островској области), у Гугову, Владову и Крушару (у Солунској области) подједнако се у главном прича о томе, како је Марка нестало између људи. Једном је Марко слазио низ «балкан», (т. ј. низ планину) и видео у овчара пиштољ за појасом. Он га упита шта му је то, а овчар одговори, да он тиме, и ако је нејак, може убити највећег

јунака. Марко пружи шаку, коју му овчар пробије из

пиштоља. Марко онда рекне да више нема живота за јунака, и оде у пустињу, где «треба јоште да је жив». У Градобору (код Солуна) тврди се да је Марко жив зато, што је пио «жива вода».

У овим областима не само да се много прича и пева о Марку. већ су многобројна и места која се везују 3: њега. Остатци од градова. који се зову «Марково кале», виде се у овим селима: у Несраму (у костурској области) на једном издвојеном брегу; северозападно од Островског Језера, а лево од пута за Битољ; на брду изнад села Ем-

бора (у островској области); северозападно од ПЕРА

Језера, изнад понора Дупке, на једном кречњачком рту и. т. д. У Меглену постоје два места, која се зову «Марково ве. лено»: једно је на пола пута између Слатине и Дренова, а друго је за пола часа хода од Суботског према Прибодишту. И Словени мухамеданци зову та места истим именом. Њихова имена долазе отуда, што се прича да је

Марко «паднаја», и у стени су остали трагови од ко-

лена и ноге.

У Ајилу (у малој Преспи) прича се да је Марко зидао манастир, који је данас у рушевинама. На «Црквишту», измећу села Градишта и Вадришта (код Пазара) по причању мештана. била је Маркова црква; ту је скривена и