Brastvo

5 сл 2

његова «хазна». Озидано врело код Постола (на путу између Пазара и Солуна) зове се «Маркова Бања». Град Женско, по народном казивању, такође је Марко зидао. Одмах до овог калета је «Маркова Бочва», од мермера, у коју би могли да стане до пет стотина ока вина. У Коритену (на карти Ћордине, западно од Доњег Галика) постоји «Марков камен», једна стена, коју двадесет људи не би могли покренути; прича се да је Марко бацио ову стену од Женског, и на стени се, кажу, и данас види траг од Маркове руке.

Југозападно од Водена, а лево од пута који води у Вртокоп је »Маркова Трага«. То је удубљење у кречњаку, налик на велико стопало. Оно је дуго око седамдесет, широко око тридесет, а дубоко око десет цм. Кад нексг држи »треска«, он понесе од куће воде у новом суду, саспе воду у трагу, и одатле се умије. Затим суд разбије и, враћајући се кући, никако се не сме окренути, да га грозница не би понова ухватила. Заостала вода у трази пресуши. Око траге је пуно рбина од разбијеног посуђа. Највише је земљаних рбина: »од грне«, »од мисур« и т. д., а затим стаклених, »од шише« ; има много рбина и од тикава. Свако верује да ће после овог умивања оздравити. На ову трагу долазе болесници из Водена и околних села, а највише се доводе деца. Ко је много болестан доносе га на магарету.

Исто тако је близу Вртокопа, на Ризовској Рудини, била »Маркова Трава«. То је било велико удубљење као стопало, на једној кречњачкој стени, од неколлко кубних метара. Кад је неко дете имало грозницу или »брунки« (оспице), довођено је на ову трагу. Са реке се захватала вода, састала у прагу, и дете се одатле умивало. Око 1893 год., за време грађења железнице Солун-Битољ, радници су излупали ову стену са трагом и камењем од ње насули пругу.

Из последња два примера се види, како се у нашем народу приписује чак и чудотворна моћ неким местима, која се зову Марковим именом. У народном схватању Марко се са ступња народног јунака пење до ступња божанства. Ово веровање дели и оно наше становништво у Водену, које иначе стоји под општим утицајем византијско- грчке културе.

Има неколико места, која се доводе у везу са Марковим коњем. У Несраму, на брегу поред Марковог Калета је и «Дупка», јама која »зева десет души«, и за коју се прича да је траг, где је стао Марков »конјот«. Испод поменутог села, с леве стране реке Белице је »Червена Стена«: прича се да је ова стена поцрвенела онда, кад је на њу капнула _ крв из Маркова коња. Четврт часа хода испод Владова, поред пута за Воден, био је један повећи кречњачки камен,