Brastvo

263

учитеља у Врању. Он није. ни у колико презао од трагичне смрти свога предходника у Врању, Вићентија Димитријевића, који је, као српски учитељ у Врању, пао као жртва агената бугарске пропаганде, која се почела оних година увелике да шири по оним српским странама. Веселиновић је у Брање стигао августа 1872. г. — Колико његовом спремом, још више његовом урођеном и израђеном способности и љубави према националном послу, за време Веселиновића, српска школа у Врању бројала је преко 250 ученика. Ексархијск а школа, коју је В. затекао у Врању, почела се нагло празнити од како је 8. дошао у Врање и почео да ради. Веселиновић је први у Врању увео и прославу Св. Саве. За његова времена је и прва, и сјајна, врбица одржана у Врању.

_ Што је-на другим местима у нашега народа мало било и у чему се највише оскудевало у ондашњим српским школама, у Врању је, као врло добар невач и М. В. В. култивисао певање. — За Веселиновићева времена, поред патриотских песама, већ се увелике и у цркви певало српском мелодијом.

Док је још у Врању био, Веселиновић је неколико

својих ученика упутио на школовање у Београд и друга српска места. А неке је и сам повео кад је Врање сасвим оставио. А Врање је сасвим оставио мес. децембра 1875. г. У Врању је Веселиновић био неподељено вољен. Волели су га, и ценили, и грешни онда отпадници од народнога имена, па и сами ексархијски учитељи. : По повратку своме у Београд, Веселиновић се уписао, као ванредни слушалац, на философски факултет у Београду, и слушао Ђуру Даничића. На философ. факултету је провео све до објаве рата Турској за уједињење Краљевине Србије, -— како су говорили учасници у ратовима овим из неослобођених с српских земаља. Веселиновић је узео удела у редовима српске војске у оба рата. У редовима добровољаца био је у чину шаборники, командант батаљона Копаничког, и био је у свима борбама у којима је батаљон био: у Палибору, на Копанику, а нарочито на Кнежевом Брду и Лозну... «ше је као храбар пи неустрашим борац, и као вешт и разбориш сшарешина одликован Таковским Крсшом У сшепена» (Милош (С. Милојевић). Веселинонић је био и у Добровољачкој Дружини на Рашкој и у Моравско-добричкој Дружини на Рогозни, Вучјој Локви, Берберишту · и другде, и свуда се показао «као одвећ храбар и неустрашим борац» (М. С. Милојевић). Неко време, Веселиновић је заступао команданта Рашко-Ибарске Дружине, Милоша (С. Милојевића.

Исмеђу Првога и Другога Српско-турског рата, у почетку 1877. године, на заузимање митрополита Михајла, Бесе; линовић је био добио стипендију за изучавање азијских