Brastvo

267

Веселиновића. Пред сам познати догађај у Србији 1913. г. Веселиновић је, кратко време, управљао консулатом Србије у Скопљу и са тога положаја дефинитивно је отишао у пензију.

Поред. тога што се нико од канцеларијских чиновника његова доба у Ст. Србији и Маћедонији није могао са њим да мери по спреми-и душевним и карактерним особинама његовим за народне послове, Веселиновић је. - релативно, много урадио и за српску књигу и домаћу науку. Поред његових поменутих прилога у Браствима, оних у Годишњици Н. Чупића, у Гласу иу Споменику Срп. Краљ. Академије и на другим местима, Веселиновић је доста својих омањих радова и посебице објавио, као: Гранични дијалекаш међу Србима и Бугарима — зонапџич, Брсјачка Буна у Бишољском Вилајету 1880. и та. д.

Умерен оптимизам М. В. Веселиновића, који провејава у свима његовим радовима потицао је из његовог дубоког уверења о ономе што је износио и што је тврдио. Једина његова песма, Збор Србадије, којој је' дао глас Зарија Р. Поповић — Српско оро — израз је његовог дубоког веровања о пространству Српства.

Према наговештајима које је давао у својим појединим прилозима, Веселиновић је имо.и више већих рукописа о многим питањима наше етнографије из Ст. Србије и Маћедоније, Али, сем рукописа о Манасширу Сшуденици и Описа Стауденачког краја, ништа иза његова разбољења није остало. — Као што је, у наступу свога душевног обољења, за један час једнога вечера, као управитељ Вечерње Светосавске Школе, растурио не малу књижницу ове школе, и као што је за 10 динара најбоље књиге из своје књижнице продао извесном антиквару у Београду, тако је растурио, цепао, спаљивао и бацао своје белешке и рукописе. Нешто разбацаних бележака и рукописа сачувао је његов синовац, г. Душан М. Веселиновић парох житковачки. Доста бележака од разних учитеља и свештеника

из Битољскога Вилајета и преписку Веселиновићеву уступио је г. Д. М. Веселиновић мени.3

Рукопис о Манастиру Студеници Веселиновићев синовац предао је онд. митрополиту, Господину Димитрију, и да није било овога дугога рата, овај би рукопис био до сада објављен. Пред само приметно обољење, Веселиновић се бавио описом Ман. Св. Романа и тај је рукопис, нешто скраћен, објављен у Гласу Српске Цркве још за живота његова. А рукопис Опис студеничког краја пропао је у Друштву Св. Саве заједно са Друштвеном архивом.

Веселиновић је врло мало казивао о својим белешкама, а ни од кога није крио да је прикупио и за штампу сре-

3 Ко се. од домаћих | писаца бави испитивањем Битољских. | трјева може ми се обратити да му ове белешке уступим.