Brastvo

281

Бабунски је умро од грипа у Велесу, 17 фебруара 1920. г. у кругу своје немалобројне породице.

Са телесним остатцима Бабунскога, 17. фебруара те г., легао је у Велесу у гроб још један Србин, на кога ће се, с пуним разлогом, угледати млади нараштаји нашега племена, који ће Бабунскога и боље оценити, и његовим се делима, с правом, поносити.

Прости, Боже, Јована Стојковића-Бабунског !

"Димитрије А. Христић члан утемељач Д. С. С.

Од свих чланова утемељача Д. С. С. у Врању, пок. Димитрије је био најзаузимљивији, највреднији члан. Христић се и као повереник Главн. Одбора истиче као највреднији. И кад је Д. С. С., једно доба, било учмало, налазимо Димитрија где врши своју дужност према Друштву као увек. Ма где био, ма у ком месту и срезу, одасвуда се Христић «јављао Друштву и извештавао Главни Одбор, брижљиво растурао Друштвена издања и налазио читаоце за њих. И кад је године 1907. обновљен у Врању Пододбор Д. С. С., Димитрије је био његов потпредседник.

Пок. Димитрије родио се у Врању, године 1363. По матери својој из породице Погачаревића, која је за Димитријева детињства стајала на челу Српскога Народа у Врању, који је у Србији гледао своју мајку и ослободитељку, пок, Димитрије је из ране младости почео узимати удела у националним пословима. Он је међу првом децом из српске школе у Врању, пре ослобођења Врања 1878. г., дошао у Београд и ту свршио Друго одељење Богословије. Ратови за ослобођење 1876.—1878. омели су Димитрија у даљем школовању. Димитрије је служио у полицијској струци и, с малим прекидом, служио је 30 година. У више срезова је био старешина, и пензионисан је 1914. г.

Пок. Димитрије се и пре Европскога рата затекао у Приштини на свом приватном послу. Био је сретан што су га Бугари интернирали у Ћуприју и мимоишла га судбина његових сродника и пријатеља у Врању, цвета врањске интелигенције, коју су Бугари поморили на онако варварски начин.

Пок. Димитрије јегнапрасно умро у Приштини, 8. маја 1920. г. и тамо је и сарањен.

Бог да прости Д. А. Христића !

Прота Милош Велимировић

члан утемељач Д. С. С.

Септем. 12. 1920. г. угасио се живот једнога од најревноснијих чланова утемељача Д. С. С. свога времена; јед__нога од највреднијих повереника Главнога Одбора и вред__ нога сарадника Браства. — Тога дана је за навек нестало