Bratstvo

[5

| Судбину манастира Бање (св. Николе у Дабру) и његових добара послије 1690. године освјетљују 4 документа на турском језику, које на српском преводу доносим ниже, Из њих се види, да су 1690. калуђери дијелом помрли (поубијани>) а дијелом су избјегли у туђу земљу. Манастирска су. имања стајала 12 година пуста, те их је на основу царског фермана узео плеваљски становник Мустафа ефендија. Но брзо иза тога је народ из Старога Влаха, од Сјенице и од Новога Пазара повратио манастиру његова добра натраг. Споменути документи су ови:

1. Тапна 6 Бане манастира аКто 361 акгбетаје (Ово је спољашње стране). о

Докуменат сам гласи овако:

Узрок писању шеријатске исправе ово је:

Власник ове исправе становник варошице Таслиџе, по имену Мустафа ефендија син Хаџи-Абдул-Фетах ефендије приступио је суду прибојског кадилука, па је овако исказао и изјавио своју жељу говорећи: »Прије 12 година неки калуђери манастира Бање, који је један од царских хасова у нахији Бањанима у кадилуку Прибоју, одметнули су се и ускочили, те су оставивши отаџбину утекли у непријатељску земљу. Пошто је протекло законито вријеме, у комесу миријске земље, које су они држали, стајале пусте и необрађене, земље су те по закону падишахову и правилу шахиншахову постале зреле за тапију. Сада споменуте миријске земље са свим, што им припада, и са дијеловима у планини и уопће са свим, што иде уз њих, иштем ја на темељу приспјелога царскога фермана, обвезујући се, да ће бити обрађене« рече, Иза тога и пошто су били упитани вјеродостојни људи, који ову ствар потпуно познају по њихову се извјештају установило, да је ова ствар управо онаква, како је горе приказана, Ради тога и на основу објављених вјеродостојних извјештаја и приспјелога високога фермана доноси се ријешење, да се споменутом Мустафа ефендији назначене миријске земље даду у тапију под погодбом да их обрађује. Према томе нека господар земље (сахиби ерз) изволи издати тапијску исправу. Писано задњих дана ребијул-ахира године 1111. (свршетак октобра и почетак новембра 1699.). па

Свједоци :

Ахмед-челебија мујезин из Устибра, Салих-баша из Устибра, Велија Омер из Устибра, Баба-Салих из Устибра и остали.

Овај акат је у два маха потврђен од кадије. Потврде гласе овако: |

Садржај је обављен по кануну преда мном. Ово написа роб свештеника Ахмед, заступник хилафета у Прибоју. Нека му се опрости! ;

У печату: Ахмед.