Bratstvo

— 1 -

%

дика, који год буду, да их они држе. Па док они буду давали свакогодишњи миријски данак, који спада, нека их нико не узнемирује у држању и власниковању. Писано 15. зилкадета 1113. године (14, априла. 1702)

Понизни Мехмед.

_забит хасова у Старом Влаху.

4. На спољашњој страни (турским језиком): Ово је хуџет манастира Бање.

Изнутра је писано ово:

Узрок писању шеријатске исправе ово је:

Становници варошице Таслиџе, по имену Мустафа ефендија и Хасан-бег синови Хаџи-Фетах ефендије, изјавили су и подастрли своју жељу на узвишеном, поштовања достојном, шери"јатском суду у присуству ових власника исправе, раје Старога Влаха, по имену кнеза Максима, Тодора, кујунџије, Алексе, терзије, Мојсила, терзије Арсенија, Тодора Мунигузице, Ивана килитџије, Михајила дунђера, Радамана дунђера и дгугих знмија између раје споменутога кадилука. »Са знањем господара. земље продали смо, веле, споменутим зимијама за 200 гроша миријску земљу манастира Бање и њених принадлежности у кадилуку Прибоју, којој смо ми власнпци, са свим што јој припада и са дијеловима у млинима и чајирима и са свима правима и потпуно смо примили 200 гроша арсланија, које већ имамо у руци, те од сада не остаје никаквих наших права у граници баштине миријске земље манастира Бање и његових принадлежности«. Пошто су тако њих обадвојица изјавили на шеријатском суду, рекли су: »Нека купци буду власници како хоће и како им се мили«. Чим су изјаве споменутих продаваоца у присуству купаца потврђене и усмено овјеровљене, одмах је то на њихов захтјев забиљежено и њима у руке предано, да покажу када им устреба. Писано средином светога мухарема 1114, (средина јуна 1702.)

Свједоци:

Ахмедбег (Реш.2, Рашш>) ић, Мехмед таслиџански сердар, Ахмедага Вргорица, Абдул-Халил заим, прибојски ага Мелмедага, Џелилбаша из Таслиџе, Абасбег, Шето Мехмед, Салих ефендија из Нове Вароши, Мехмед Челебија из Нове Вароши, Хасан-Челебија из Таслиџе, Бајрам из Таслиџе, Илијас Мухзир, Осман син (нечитко) Нововарошанин, Мустафа спахија из Нове Вароши и други присутни.

Кадија је потврдио овако:

Истина је све, што се овдје налази о продаји и куповини код божјега роба Хабиба, заступника хилафета у кадилуку Старом Влаху. Нека му се прости!

Арапске фразе у текстовима и кадијске одлуке на арап= ском језику превео ми је господин директор Мухамед еф. Диздар, на чему му најтоплије благодарим.“

Владислав Скарић. 6559