Bratstvo

55

жим и најцрњим данима робовања. Ту се сећао славне „про-

шлости, тешио се. тешком садашњицом и сањао о сретнијој

и лепшој будућности. | Славко Калуђерчић.

66:20)

Божић Пу српским народним пјесмама. (Свршетак)

· Замукнуше црквене пјесме у велељепним храмовима, Немањића славних задужбинама. Ријеткосу се чуле живе ријечи проповједникове са св. олтара о учењу хришћанско-православне вјере. Многе цркве турска најезда поруши, а многи храмови зарастоше у шуме. Народ се поче расељавати са прадједовског огњишта из матице Србије у читавим ројевима на све стране у туђину. Пријеђоше Саву и Дунав означујући путеве својих сеоба подизањем нових манастира, доспјеше до Будима и снијежних Алпа, гдје се многи превјерише и одродише. Један се дио склони у Црну. Гору како пјева владика — пјесник Његош:

»Што утече испод сабље турске, што се не хће у ланце везати, то се збјеже у ове планине,

да гинемо и крв проливамо,

да јуначки аманет чувамо дивно име и свету слободу«.

И одржала се стољећима робовања прађедовска вјера прае вославна и црква Св. Саве. Томе су највише допринијеле крснславе братстава и племена и свечано прослављање својих светитеља заједно са усменом историјом, која је изражена у народним пјесмама и причама и која се предавала с кољена на кољено им ишла од уста до уста. Уз јеку гусала опјеване су: стара српска слава и величина, пропасти Српског Царства на Косову, наде на васкрссрпскеслободеи самосталности, кад покољења окају гријехе својих предака, обијесних и несложних великаша. Крсна слава и народна пјесма били су црква Св. Саве. Оне су чувари прађедовске вјере и српске завјетне мисли. Оне су очувале аманеет Св Саве, свете лозе Немањића, Св. Цара мученика Лазара, све пле-. јаде јунака од Милоша Обилића до старог Вујадина и Великог Карађорђа. Очувале фу их све до ових времена, кад је по жељи пјесника Бранка Радичевића: Марков толуз из мора изашао, а мудре књиге већ лете лијетом, да Србина изједначе свијетом.

И учење хришћанско-православне вјере и празници опјевани су у народним пјесмама. Тако је Божић, најрадоснији праз-