Bratstvo

— 67 —

што је прегледао и чувено врело Буне, повратио се задовољан у Мостар, те је у пратњи проте Марка учинио неколике посјете преставницима свештенства и народа у Мостару.

Послије ручка у 12.и по сати отишао је у Саб. Цркву уз брујање звона, гдје је извршен кратки помен. Пошто се захвалио свештенсву и народу, пошао је пјешке до на Главну Улицу, гдје га је чекао ауто окићен цвијећем. Пред Митропо– лијом стајала је парадна чета војника са музиком, ђенерал са официрима, чиновници, свештенство и народ испратили су га: уз звонење звона, пуцњаву топова и уз дивне звуке војне музике. Његова Светост оставила је Мостар у највећем задовољству; идући кроз улице свуда га је народ засипао цвијеЋем, а Патријарх је непрестано благосиљао народ, док није изашао из Мостара.

Из Мостара отпутовао је преко Сарајева у Манастир Милешево, а одатле преко Новог Пазара повратио се у своју резиденцију. Видио је својим очима да Херцеговина иако сиромашна и заборавна, умије да покаже — када треба — колико воли и љуби Српством Православље.

Патријарх је даровао Колу Српских Сестара и сиромашним ђацима по Дин. 1000—. Проти Марку предао једва дивна антиминса један свилен за Саборну Цркву, а други на лијепу платну за стару цркву са својеручним потписом, за успомену на дан његова доласка у Мостар.

Хвала и благодарност нека га прати од свештенства и народа, што неуморно обилази свој народ.

прото Мар. С. Поповић. 590)

Освећење цркве у Изгорима,

Заузимањем протојереја Видака Вишњевца сељани Изгора. и околине поправили су своју цркву и снабдјели су је најпотребнијим утварима. За вријеме свјетског рата црква је оштећена и _ звоно са ње скинуто. Село Изгори налази се сјеверно од вароши Гацка, за Волујаком. И ако је село у шуми удаљено од комуникација, ипак је прије рата имало своју школу. Народ је добар, тих, приступачан. Црква у Изгорима освећена је на Малу Госпојину прошле године. Освећење је обавио протој. Вишњевац са два свештеника. Приликом освећења говорио је протој. Вишњевац о важности цркве. Послије црквеног обреда приређена је права хришћанска трпеза за 150 домаћина. Протој. Вишњевац поздравио је народ. За тим је говорио судац г. Јован Старовић и савјетовао народ да чува своје светиње у Слободи, кад их је очувао у ропству. Ова лијепа свечаност, обављена са много побожности, показује, да наш народу најзабаченијим селима схваћа, од ко– лике је важности наше свето Православље.