Bratstvo

= ла =

садањи рад трпи од неке хаотичности, пометености. Нигде не можемо да осетимо систем, оно што треба религиозној књизи, и теолошко-научној и популарној. Ова дезорганизација не сме "и не може остати. Потребно је да се улоге строго поделе, да се материјал тако распореди да све функционише лепо и солидно. Потребно је да се групишу писци, да се организује сав рад на ширењу религиозне књиге. Београд требао би да буде центар, у коме би се усредсредила сва издања религиозне књиге целе наше државе. Потребна је једна књижара која би продавала богослужбене књиге, школске књиге, религиозно-моралне књиге, ревије, разне публикације, слике, иконе и др. Потребни су такођер колпортери и агенти по разним

местима; зборовима, славама и вашарима, где се народ састаје.

Наш св. „ Синод као представништво Цркве и све религиозне организације са Свешт. Удружењем и Свешт. Задругом као тела приватне инициативе требали би да заједнички организују ширење религиозне књиге. Резултати у том случају били би много већи од досадањих,

Мирко Максимовић.

(61:-=9)

"Топло и хладно.

Окупило се врло много деце у сали једне велике куће. Нека читају, друга пишу, трећа се играју а нека опет певају, цртају. Једном речју свако дете по штогод ради. А рђави људи отворили и врата и прозоре, пустили с поља хладан ваздух, разхладили салу и — деца тако и назебла. Кашљу, јавља се гушобоља а нека већ и умиру. Наилази туда добар човек, ложи ватру, разбуктава се пећ и сала се загрева. Деци одмах топлије. Сва се развеселише и убрзо поправише од назеба.

Исто тако бива и у животу нашем. Хладни смо један према другом. Из нас бије студени ветар, као да у грудима немамо срца, већ лед. Човек допао несреће, злопати се, плаче а нас се то ништа не тиче, туђа невоља нас не узнемирује. А ако је, пак, коме добро, па сви га хвале, воле, милују, — ми му завидимо. Срдимо се, и тешко нам, зашто да је њему добро, а није нама. А све то због тога, што смо душом хладни. Срце нам захладнило. Због тога

“