Bratstvo

а прве

звоне

== 200) = - –

је знао шта хоће и докле може, и, он ће први искрено одушевљен да прихвати рационално византофилство:

Истина, културне потребе народа, затим интереси спољне политике државне, а донекле и владарске крвне везе упућивале су јавни живот да се развије у том смеру, али Србија у првом реду има да захвали Милутину, јер је он као владар грозничаво акцептовао све што је долазило са истока. На његовом двору церемонијал је потпуно одговарао византиском, и отуда ће, са двора, да се дух византиски пренесе на све гране државног и приватног живота у Србији.

У те доба црквена организација, по систему византиском, била је већ на чврстим темељима: свештенство дисциплиновано, интелигентно, богословски образовано и у главном из Цари-“ града. Манастирски живот улази у фазу успешног рада. Из манастирских ћелија прострујаће нов живот духовни и душев-= ни и развејаће се по целом народу преко амвона црквених и неуморног свештенства. Ни црквене ни световне књиге нису ретке. Оне се сада стално преписује у скромним ћелијама манастирским и залазе на све стране по држави српској. Само, исто онако као што је еванђеље преведено са грчког, као што је требник преведен, или као што је типик удешаван по грч= ком узору, тако је и световна Липература преводна, или се удешава према грчким узорима.

И, како је у оно време вера била главни основ културном животу, како су свештеници били једини расадници просвете, они, ће, васпитани у духу византиском, сваку културну појаву обележити сватањем Цариграда. Тако ће се, тим путем, утицај Византије неосетно и сигурно вршити у свим крајевима, на свим слојевима друштвеним.

Новине са Истока, у којима се осећао зрео дух једне сталожене и напредне државе, Србија је, као сирова и неискусна, страсно прихватала, а владар њен као главар државни фаворизирао их и према приликама акомодовао; Под таквим околностима, природно је, да ће се, поред верско—културног живота, развити ако не потпуно идентичан а оно сличан живот и приватни и државноправни.

(Све, готово, институције које су заведене у Византији, основаће се и у Србији. И не само да су копиране установе, него ће се, по угледу на византиско, поставити и чиновништво, шта више и са грчким именима. Тако, следећи дворски живот у Цариграду, на српском двору чиновништво носи чисто грчка имена: логофет (дворски канцелар), протовестијар (управитељ благајне), севастократор, деспот, протосеваст, протостратор, ћесар: (22590) енохијар (пехарник) ђеракор (гео%%006) соколар, дијак (ђак) (биххоуос) и Т. д. -

Војска је организована по грчком начину. Јединице и. управници одговарају потпуно грчком распореду.