Bratstvo

208 —

Споменик Краљу Петру у Тузли. У Тузли је основан одбор за подизање споменика Краљу Ослободиоцу. Споменик ће бити у виду једног дома, у коме би се васпитавали и издржавали ђаци тузланске области.

Ретка прослава. Михајло Д. Перовић и Милан О. Максимовић прославили су седамдесетпетогодишњицу радње Димитрија Перовића коју они данас као његови наследници воде у Београду. Перовић и Максимовић хтели су да прославе 75 годишњицу најскромније. Међутим на прослави је учествовао велики број њихових пријатеља, представника власти и корпорација и прослава најсвечанија обављена. Перовић и Максимовић као религиозни људи сетили су се наших задужбина и националних установа, приложивши им веће суме. Перовић је учинио већи поклон манастиру Дужима за помен своме пок..оцу Димитрију Перовићу.

Најновија дела Е. 0. Николаја. Поред многих дела, којима је Преосвећени Г. Е. О. Николај обогатио нашу богословску књижевност, добили смо две свеске његових »Омилија« на нелељна и празнична јеванђеља. Књига је штампана у врло укусној техничкој опреми у Срп. Ман. Штампарији у Срем. Карловцима.

Добротвор „срп. прав. Братства св. Саве“ у Сарајеву. Госп. Илија Р. Љубибратић, трговац из Сарајева, ценећи рад нашег друштва, приложио је 1000 динара и уписао се за члана доб-

ротвора нашег друштва, Нашем добротвору најтоплије захваљујемо. Задушнице и сиротиња. Под овим насловом штампао је у »Срп. Књижевном Гласнику« г. Веселин Чајкановић, професор, чланак, у коме на првом месту говори о значењу задушница код нас и код других народа. Овај лепи чланак завршава овако: » Милосрђе о задушницама, обичај да се сиротињи даје храна и помоћ у опште, живи, због свега тога, и данас у пуној снази. Према томе, бар о празнику задушница, не може бити речи о томе како ће се милосрђе разбудити и неговати, него само о начину како ће се што племенитије и правичније искористити. А то је врло важна ствар, јер беде има доста, а помоћ од општине и државе никад и нигде не може бити довољна. То питање решавано је раније срећно. По већим и мањим местима био је обичај да се о Божићу и крсном имену _носи сиротињи по кућама, а нарочито сужњима у тамници, јела, пића и свећа. Тај обичај нарочито је негован у вароши по Босни и Херцеговини, и дирљиво је описан у песми »Ко крсно име слави, ономе и помаже«. Понегде би се азили за старе и изнемогле налазили у близини гробља, и онда би се у њих доносило оно што се спреми за подушје. Најбоља страна оваквог милосрђа у томе је што је ту било неке контроле