Bratstvo

— 280 —

Ломоносов, Карамзин, Державин и Жуковскиј, определили круг мисли, у којима се развијала поезија Пушкина, тако је и – Пушкин својом поезијом створио хоризонат мисли, у којима - се налазила и у којима се и данас налази руска поезија и целокупна руска лепа књижевност. Пушкинов претходник Державин, послуживши се Хорацијевом одом, певао је са извесном претенциозношћу да ће његова слава расти и одржавати се, док васељена буде поштовала род славенски. Державин се поноси да је он први у руској литератури у смиреној простоти беседио о Богу. Може се заиста сасвим оправдано рећи, да је његову славу пронео по целом свету велики, истински религиозни песник Пушкин, који је религиозним мислима и осећањима дао праву поетску форму и руској религиозној поезији дао њено право значење. Пушкин је целокупном својом поезијом дао синтезу уметничке лепоте и истинске хришћанске човечности. Неоспорно је да је његова поезија истакла принцип поштовања достојанства човека као човека и да је у руски · национални живот унела много истинске љубави према хришћанској религији. Мирко Максимовић. 65539

Без вере,

Хармонија није могућа између егоизма и алтруизма, из-

"међу самољубља и човекољубља, ако не признамо, да се овај |

живот наставља иза смрти... Хармонију ствара донекле међу интересима појединаца и целине затвор, тамница и цело устројство казнених закона. Али само ограничено и грубом силом На леп начин, но не тако енергично, постиже то исто јавно мнење. Но само донекле савршено може постићи вера у бесмртни живот. Као што већ природне науке узимају Бога као највећи ум, тако је.постулат морала Бог као највећа Воља... Натурализам, то јест знаност без метафизичке позадине, без Бога и бесмртног живота, јесте као мраз, што. пада на наш живот и лепе идеале. Кад би натурализам био сва истина, етика би само била каталог утилитарних прописа, а допустите то и све је већ промењено! Стари, цењени идеали човечанства увенули би и пропали, а да други нови не би више никли ни процвали. Тло, на коме су расли, остало би неплодно. Сви изрази, којима смо до сад означавали, што је најлепше им најбоље у људском животу, да и сами речи »најбоље« и »најлепше« биле би само глупе и бесмислене фразе. Све, што даје животу свечаност и збиљу, што људским наукама даје вред-

ност, свега би тога нестало. + Балфур.

# Превод А. Ушеничника из књ. »Филозофија живота«.

параван