Bratstvo
она томе крива. Жалостан је то живот, кад жена у место да поштује и помаже своме другу, она; га непрекидно за најмању ситницу кињи и мучи. Права, је срећа за човека ако дане промукну, али је ва такове непромишљенице штета, што немају толико приштева на језику колико имају зуба, Нека нас Го_ спод ослободи од такових жена, које су анђели на улици, светитељке у цркви, а ђаволи код куће. Нисам додуше окусио у животу овако зеље, али ја из дубине душе жалим људе, који оваку храну читавог свог бедног века у овој долини суза, имају да кусају. “ - Покажите ми једнога, супруга који љуби, једну часну и добру жену, честиту и повлушвну децу и ја сам сигуран, да. ва мене у животу нема ниједног призора, који би могао штружити веће радости од овог, — о · Отаџбина је највеличанственија од свију установа, па, можда ћете ми у овоме часу говорити о народијој скушитини 2 Знајте, моја мала и мирна кућа. је мени милија. Жуди ли ко за политичком славом, на част му, мени се боље свиди мој Врт, пун шареног цвећа и краснога воћа, у чијем хладу ја учим своју децу песмама. Олобода избора је дивна ствар, аи мени је најдраже, да је моја колеба слободна, од дуга и кал је могу назвати својим имањем. - .
У овим влим данима многима људима расту крила, да, полете високо, високо... Ја не желим ићи далеко пи високо, ја сам својим костима и својим срцем веван ва своју кућу и желим да међу својим људима умрем. Само вам још једанпут кажем: људи и браћо: ко поштује Закон Божји, тај добро знаде, да је Бог осповао породицу 'и њезин дом. Ништа, слађе и милије шема од тога дома | — -
(Превео; Јов, Ж. Бута). | Е ~ ч, Спурџон.
Пијанстео и његове штетне последаце
Ради прослављања“ Бога, Богородице и светих угодника Божјих, црква је установила празнике. Правнично вријеме дужни смо проводити равумно и побожно у отпочивању од свакидашњег рада, похађању богослужења, добрим дјелима и савјетовању о добру своме и ближњих,
Тако то свакад не.бива код нас. Цркве су обично правне, а корисног збора и договора нема. Кад се похађамо и састајемо опет не говоримо ни о чем другом, него или оговарамо један другога или се чак свађамо. Једном ријечи чинимо све друго само не оно, шта Бог хоће и заповиједа и што би требали да чинимо. У дане недељног и празничког одмора код
у