Bratstvo

а

— [6

ППроповед на дденију Акатиста

Од свију Хришћана, Православна Црква има најлепше и најусрдније молитве и песме. Ове молитве и песме написали су у надахнућу од Светога Духа свети и штоботни људи, који посветише сав свој живот Богу и молитви. Међу овим молитвама и песмама, које појемо и читамо на богослужењу, којима се молимо Богу, велики део упућен је пресветој Богородици. Ниједна црква није толико обасула цвећем душе, песмама, похвалама и благодарношћу шресвету Богородицу, као Православна Црква. Ша ево и данас дошли омо у цркву да у благодарности и побожности принесемо пресветој Богородици једну од најлештих песамагмолитава Православне Цркве, химну песму-молитву: Акатист пресветој Богородтци.. _ Акатистос (химнос) значи неседална песма, јер се за време читања ове песме на богослужењу не седи, него стоји, а приносимо је пресв, Богородици сада, за време поста, зато, да нас пресв, Богородица укрепи у подвизима поста и чишће,. ња душе, Е - = Када и како је постала химна Акатист“ Год. 626 после Христова рођења, пође византиски цар Ираклије да истера из свота парства перзијског краља Хозроја Џ, који му беше освојио већ велики део земље. У Цариграду остави пар Ираклије племића Воноса и патријарха Сергија да управљају Цариградом и целим царством. Док се цар Ираклије борио. у Мидији, стиже под Цариград једна перзијска војска, поседне _Халкидон према Париграду, а са запада наг вали на Цариград друга војска Авара и других народа, и "стадоше га, бити кајжешће, Непријатељ је био м“ого јачи, тако да је на једнога Грка долазило 10 нешријатеља. Док је тако граду претила велика опасност, патријарх Оергије је храбрио · верне и бодрио их вером у Бога и пресвету Богорошицу, 'аштитнипу Царитрада, У ту сврху узе једнога дана патријарх Сертије из Богородичине цркве влахернске икону и ризу Богоматере и део часнога Ирста Господњег, те је са народом " сбишао два пута по зидинама Цариграда, молећи се Господу: да разагна непријатеље, да ишчезну као дим и да се растопе као восак од огња, Дошавши (- литијом до морскота залива, патријарх се дотакао ризом Богородичином морске воде, иза чега се подиже силна бура, и потоши нештријатељске лађе са свом момчади, која се хтела, искрцати у град. Царитрађани охрабрени поразом нептријатеља га мору, навалише на непријатељску војску која је са суха опседавала прад, у коју међутим беше ушао велики страх због оног порава на мору, те је до ноге потукоше, Непријатељски војници шричаху касније да су ва време литије очима пратили Госпођу царскога вида, која је изишла из