Bratstvo

пезу и правели ноћ под ваттитом великана пустиње. А У Ду“

поново кренули на шут, а сфинта је остала. усамљена, усред

неизгладив траг благи лик малог Детета: |

пене

в. Васњецов: Пресв, Богородица.

Године су трохујале.... Жарко сунце по староме паштило је великана пустиње, ветрови су га затрпавали гомилама песка,

тледао у небо, по стајрсме укочен и тајанствен.. А у то време

усред расцветалих брежуљака Палилаје, на обаладга језера,

које се смешило сунчаним“ зрацима, први пут вачуле су се ве_лике и магичне речи о љубави према. Богу и људима, о љу-

бави, која, нема граница, а која све осваја. Јаросном риком Ош» | говорише људи на. тај позив и крст на Голготи засијао је као | ___ нека, опрсмна, кула-светиџђа.

пара тнР

ше био међу људима. Он је отиштао, али је Њевова реч остала. И под чудним утицајем тих речи заћутати су побеђени (богави веселе и шумне Еладе и раскалатеног Рима и тужни оставили овај свет,

Стотине, хиљаде људи одрекли су се Њему. ва. љубав свих вадоволества овота света и са благим осмехом «зреће полазили су на, арене и на крстове. А после, у име тог истог Великог Галилејатина разгореле су се вадре, зачули су се увли» саји из тешких тамниша и ДЦ су кости,

тро, чим се над пустињом појавила румена зора, они су се

мира, И тајне Путин АЛИ о њеном каменом. 7 аставио је.

људи су долавили и одлавили испред њега, а он је још увек

Прошле су опет године, стољећа... . Галилејајншие није ВИ-

.