Bratstvo

(20

_ Старање о сиротињи Дужност старања о ближњим у невољи, "изражена у разним делима доброчинства, није дужност искључиво хришанска, него чавечанока, Она, се дубоко корени у природи човека. Наше српе је тако удешено, да саосећа према другим људима: радује се при срећи друпих; пати при страдању аругих. Овај шравилан однос потврђен је као морална дужност Хри-

стовим речима, о међусобној, узајамној љубави, (Јов. 18. 34).

_ Чинимо ли доброчинство То би требале да поаведоче добротворне установе, основане на пожртвовању. Ми видимо многу сиротињу, унакажене богаље и просјаке. Преср-ћу нас на улицама, залаве у куће, пружају руке пред црквама, на зборовима. Да нема даривања, не би се ни њихове руке пружале за милостињом, Услови за живот се додуше поправљају, благостање се увећава, а. број бедних ипак не олада, Има, 1онегде добротворних завода, али они су малобројни и претесни, да приме све бедне. И наша, милостиња, вије довољна за све провјаке. Дакле — добротворност није сразмерна, броју оних, којима је помоћ потребна, |

Апостол Џавле каже: »Бог живи даје нам све изобилно за ужитак« (1 Тим. 6; 17). Бог је лакле дао у обилној мери средства за живот ва све људе. Само што људи не деле правешно дарована, блага. А праведна подела је тлавни услов за“ једничког живот људског Али Бог је дао и оредство да се одржава, равнотежа, а то је милосрђе, основано на узвишеној заповести о љубави према ближњим, Господ Исус Христов био је друг бедних ји кесретних. чинио им добро, бринуо се о њима, називао их својом браћом, препоручио их старању имућних, дао је обећање награде онима који бедне нахране.

Шта да радимо ланас 3 "Треба појачати миловрђе,; треба поставити правилан однос између степена богатства и степена, невоље, Не да се много учинити статистичким цифрама, Доста је проћи улицама једне вароши с намером да прочитате натшибе хуманих установа, Бићете шоражени жалосним фалтом, како је таквих установа мало, а како је много и премного домова, и локала тде пирује раскош и таштина, где се гаси и гњура жеђ за телесним насладама. [1

(0 домовима (весеља, о начину како се приређују добротворне забаве могло би (се много размишљати, могла би се

рећи многа горка реч, Човек даде свој мали прилог, а онда

се весели до безумља што је нешто жртвовао за добро дру-

гИХ. 1 би се требало лечити од гордости и сујете. Најобичније средство помоћи невољним јесте мило-

стиња, Она ретко може да, постигне циљ, Обично дајемо ди-

ректно просјацима кад нам зађу у куће, или нас пресретну.

на сокаку. Са, хришћанског гледишта допуштено је да се не