Bratstvo

па

аи аниме

__ |

задржао туђу ствар 2 Ослободи се свега и врати праведно ови“ ма. Ти си се предао блудници или прељубници; КОЛИКО

_ си времена проживео у греху на саблазан свима Ослободи

се телесних вева, ослободи заробљену душу своју из руку Ђавољих, изуј обућу са ногу твојих, јер је место на коме стојиш

света. вемџва. Место у које улазиш на коме стојиш јесте (ве- –

тиња над Светињама. Овде невидљиво стоје Свети Анђели и од страха, трепета и гебожности покривају своје лице. Овде

"су стојали Басилије и алатоуст, људи — који су се потпуно

ослободили од свих земаљских веза, светитељи, испијени уздржљивотиљу, земни ашђели, по чистоти душа. Ипак су они исповедали своју недостојност: Један је говорио: знам, Господе, да се причешћујем недостојан : други — Господе, Боже мој. знам, да нисам достојан. А ти опорочивши душу. своју хиљадама грехова и на једнога часа не помоливши се за тодеко мпоштво грехова - не приближазај се овамо! Изуј најпре обућу с ногу твојих. Ослободи се свих окова, уклони све шрепреке, итповеди се, покај се, поправи се и тако ослобођен,

оправдан, дођи и предстани! Но ипак с побожношћу и стра-

хом. Мојсије, да би се приближио месту, где је, у купини, која је горела, био Бог, збацио је своју обућу. С каквим је стра-

_ хем и трепетом он морао ступити тамо, тде су били трње и о-

тањ. Такав си страх и трепет дужан искусити и ти. када проетиреш руке и отвараш своја уста за примање Светог Причешћа Верујем, Господе, треба говорити, да си Ти Бог; исповедам, ла сам ја — грешник : верујем, да си Ти — огањ, који истребљује. а ја — трава исушена. Недостојан сам ја грешник да се приближим Богу, да не би био кажњен ; ја, трава __ огњу, да не будем спаљен. Но кад ме ти зовеш, ја, нечисти

прилавим Теби, као извору освећења, да би се очистио, 60-

лестан — Теби, Лекару душа, да би се излечио, мртав — Теби Хлебу животному, да би васкрснуо. Ја прилазим да се просветим и осветим баш за то, што вам грешан и недостојан;

прилазим, да се не би далеко удаљио од Тебе, да неби ђаво

обладао душом мојом. Опет исповедам да сам недостојан, јер сам грешан. Но ти си дошао, да спасеш грешника. 0, спаси! Осана, благословен, који долавиш у име Господње !

Велика заблуда царује међу хришћанима, који мисле, да, су, исповедивши се и причестивши се, у те свете дане, испунили за увек свој југ и да су они слободни чинити оно што су чинили пре па још и горе. То је — убитачна заблуда, за то

· што после исповеди и причешћа, нашротив, треба живети с ве-

ћом побожношћу и опрезношћу. То произлази отуда, што

они не знају, шта значи причешће и шта бива с душом по

шричешћу. =. -