Bratstvo
пне
Т
| |
___ 45 Немања је био остарео, и већ почео чешће поболевати, а у фебруару 1199 осети да му се приближују задњи часови
| земаљског живота. Леже у постељу. Најрадије је говорио са
својим Савом, најволео је да је он увек покрај њега. Дванаести дан месеца фебруара 1199 године већ је Сава опазио да се Немањи приближују самртни часови. Пун туге и сете (Сава. му упути ове речи: »Блажени оче "Симеоне! Видим да је већ ту близу твој одлаазк у покој вечни, и молим те да поклониш потомству твоме последњи благослов.« Немања схрван болешћу, изнемогао, једва се придиже са постеље. подиже руке, тронутним гласом и са сузним очима поче говорити. »Боже наш, славим те и благосиљам и молим те, јер ево по трећишут блатосиљам своје потомство. Нека је са њима од сада па до века помоћ Пресвете Богородице и моја молитва, нако је грешна. Што сам им заповедио пре, нека им је заповеђено и сада. Будите у љубави међу собом! Ко ли не послуша, и одметне се од ове моје заповести, да Бог да и њега и семе његово, гњег Божији сатро.« > | Сава погрушен, слушаше речи свога оца Немање, гледаште његово самртничко лице, и тихо се Богу мољаше за спас душе свога оца. Немања изговараше задње речи тешко, споро — душа му се борате са телом. Када је Немања задње речи изговорио, клону и паде немоћан, а Сава на послелње речи Немањине додаде: »Аамин !« Сава је познавао плаховиту и необуздану ћуд Вуканову, велику сујету за влашћу, бојао се да ће бацити свађу међу браћу, а очев благослов и клетва, је страшна. Шред његовим очима поново се стварала слика, како је Немања, после Сабора, када се одрекао престола, одвео у цркву обадва своја сина, и ту је Стевана благословио за великог жупана и господара српске земље, а тада, је призвао и другог сина Вукана, благословио и њега и поставио га,
за великог кнеза у делу земље, који му беше одредио. Сави“ су вечито зујале Немањине речи у ушима, када је обадва "сина преда се зовнуо, благословио их и последње своје вла-
дарске речи и благослов упутио и рекао: »Ако послушале мене, уживаћете земаљска блага, ако не послушате оружје ће вас појести оба.« Још је неко време стајао Сава у ћелији, па се полако диже и оде. На вече истога дана зовну Немања, Саву и рече му: »Чедо моје принеси ми икону Пресвете Бо-
"городице, јер сам заветан да пред њом испустим душу.« Је-
дан монах диже, оде журно да онесе икону. Сумрак се већ спушташе на Свету Гору, а задњи сунчеви зраци просипаху се и обасјаваху ћелију. Самртни час приближаваше се Немањи све брже и брже. Немања старачким и изнемоглим тласом зовну Саву себи и тихо му товораше: »Чедо моје, учини љубав, те ме обуци у расу (калуђерска одећа), у коју ћу се покопати, и уреди еве на мени по светому начину како ми ваља