Bratstvo

= 20 __

плачевној долини, земљи нашој и подижу у небеске висине проламајући ваздушну сферу која нас обузима и у којој живимо и дишемо! Па шта значи то снажно брујање звона и што је уопште значило свагда, кад год им је јека одјекнула по гробовима, селима и гробљима, ако не по једном гласовитом проповеднику: »Христос живи, а ми ћемо живети«.

Ах, колико је блаженство, колика божја милост да смо се уопште родили, и примили у ову трошну и пролазну земаљску кућицу коју тело зовемо, бесмртну душу од Бога и понели образ и подобије Божје! Велики подвижник, Св. Нил, назива човека најлепшим створом човекољубљива Бога. Па колики је подстак, колико блаженство, живећи на овој земљи са свима .пролазним радостима и весељима, болима и јадима њеним, ипак знати: да смо носиоци отиска најсветијег лика Божјег, деоници његове превелике милости, а малени сарадници његових вечних смерова у остварењу красоте, доброте и правде. Јер душа човекова као дах вечног Бога, садржи у себи одсјај савршенства Божјег. Колика уопште добит да јесмо, и колики вечно вапијући грех за сваки са вољом и свешћу човека спречен или у клици угушен живот људски, колика страшна због тог оптужба на Богом освећено родитељство у тајни брака и на његову доброту и несебичност! Јер се сва потврда и вредност живота нашег састоји баш у саживљењу и сарадништву нашем с Богом у остварању његових пуних љубави према нама вечних смерова, и само нам је тада Ускрс права радост, победна песме, подстак и подршка стална, а без тога цео живот само таворење и кулучење.

Зато се тако грчевито хватамо за овај кратки живот и избегавамо помисао на смрт, зато чезне сваки болник да му се врати живот чију вредност праву тек болан осећа. И сиротан, и кљаст, и глух и слеп, хоће да живи и има права на свој богодани живот. Као са снагом прирођеног нагона сви осеБају ту сталну потребу потврде живота и личности своје, у чему их свагдањи Ускрс цркве и Ускрс природе само још већма утврђују и убеђују. Радост ускрса чува нас и одржава у беди и животу, њу не могу да угуше прогонства Ни злоставе, јер је смрт хришћанину већ овде на земљи надвладана, Ми не умиремо више као такви који су осуђени на смрт, већ што очекујемо опште васкрсење као такови, који ћемо из мртвих безусловно устати.

Толико је велико добро овај пролазни живот наш на