Bratstvo

“65 —

ипак мртав. Осим тога формула бесмртности није већ у! складу са модерним научним схватањем света, јер оно није више

статичко, него динамичко. Према пређашњем статичком схва-

тању свет: се састоји од непроменљивих ствари или супстан-

ција које су увек истоветне. Зато је њихов основни закон закон истоветности: »А је А и није не А« А увек остаје А. За статичко схватање света овај закон има не само логички него још и онтолошки смисао. То значи да не само у нашој мисли него и стварно предмети остају увек исти. Не мењају се. Не гину. Зато су и бесмртни. Али модерно је схватање света динамичко. То значи да у стварности не постоји стабилизација, него мобилизација. Са овог гледишта није свет поостор, који је напуњен чврстим супстанцијама, него време у коме протичу догађаји и све се мења. У модерној филозофији превлађује одлучан еволуционизам. Све се рађа, препорођава, умире, опет се рађа и препорођава. Не само да се ништа не губи, него ништа не остаје на увек укочено.

Очевидно је да оваква филозофија не може већ одбацити формулу васкрснућа, као што су то чинили антички филозо- . фи, који су доследно примењивали на њу статичко гледиште. Наравно. и ова формула и сада спада не у науку, него у веру. Али то је таква вера, која није у противречности са модерном научном филозофијом, него се надовезује на њу или, као што се сада изражавају филозофи, њу екстраполира и сублимира.

У светлости ове формуле и земаљски живот човека и његова неминовна смрт добијају значајни метафизички и етички смисео. Није живот само недуготрајно прилагођавање унутрашњих- физиолошких процеса спољашњој физичкој средини, као што га је дефинисао Спенсер. То је један етички позив, у коме. човек има не само да се брине о земаљским потребама него и да се достојанствено спрема за вечити живот, како би избегао паклене муке, чију је суштину Исак Сирин дефинисао као задоцнело кајање. Смрт пак означава да је човек, који је био позват да врши своју земаљску дужност, позива се да продужује свој опстанак у новим условима, о којима због наше ограничености немамо прецизних поеатака. Смрт је тако рећи ново рођење или препорођај. Човек, који је преминуо, само је променио услове својег живота, онако исто као што приликом рођења престаје ембрионални живот човека али одмах почиње његов други живот. Или премаомиљеној у Новом Завету слици смрт потсећа на сејање, када оно, шта се сеје, умире само како би опет оживело.