Bratstvo

7]

и пример, који може имати једино од једнога ученог и крепосног старешине; околност, у којој повезани интереси политички и морални траже највећу пажњу. Међу овамошњим свештеницима не може се такав наћи, јер су — осим других недостатака — сви најоданији владици Петровићу. Напослетку требало би, да овај викар има ресиденцију у Котору, да би га се могло надзирати, и упућивати у питањима добре у_ праве.) Стога би било сасвим упутно, да нови и добри парох которски буде уједно и нови викар«.

Претставка Митрополиту Петру |! гласи на данашњем књижевном језику:

Преосвештени и Преузвишени Господине, наш православни Митрополите !

Опште је познато, како су Православни у Боки Которској потпадали под духовну управу црногорских архијереја, и колику су слободу уживали у своме закону и догматима, ко-

лико под бившим владањем мљетачким, толико и аустријским. Послије промјене поменутих влада, заузела је ову земљу Француска влада. Под овом је била потпуна слобода вјере источне, и стога и цркве и свештенство потпадали су под власт црногорских архијереја. Год. 1810 изишла је прокламација Гувернера Мармонта, да је изабран и постављен Венеликт Краљевић за епископа далматинског, бококоторског и истријског, и Бокези да пазе добро, да не би унапријед зависили ни водили преписку са другим архијерејом. Тако смо од француског времена потпали под Краљевића.

Далматинци, не имајући од много времена свога архијереја, поднијели су били молбу Влади француској, да им постави епископа њихове вјере. Том приликом нашао се јеу Далмацији поменути Краљевић. Он буде постављен за архипастира Далмације и Боке, да би нас отргао од зависности црногорског Митрополита. Тако нам је наметнут без икаквог питања народног, противно правилима светих отаца и установа црквених.

Како је Бока по својој вољи и сагласности црногорског Митрополита припала садашњем славном владању аустријском године 1814, поменути Краљевић поново је узео овај народ под своју паству, али без икакве објаве са стране врховне

5) Политичког и моралног владања.