Bratstvo

—__ 155: ==

вао год. 1866 прву богословску школу у овим земљама“) Међутим иницијатива је и овај пут дошла из Србије, а највише, заслугом митрополита Михаила. Видну и ако посредничку, улогу при томе имао је сврш. богослов Васа Пелагић већ тада истакнути национални радник, запажен нарочито за вријеме свога трогодишњег учитељевања у Брчком, одакле се“ морао због свога рада склонити опет у Србију испред гоњења турских власти. Год. 1886 »пише предлог тадањој влади српској да она помаже новчано да се оснују три више школе »богословије:« у Призрену, Бањалуци и Мостару. — Влада прими предлог радо и постави одбор да се о томе с њиме потанко споразуме.«:%) Одбору на челу стајао је митрополит Михаило, а усрдно га је помагао Илија Гарашанин. Сам Пелагић намјеравао је да пође у Призрен и тамо развије свој рад, али »прије тога крене се у Босну да удеси, да би сеи тамо та виша школа одмах отпочела. Прошав кроз Посавину и Крајину успије склонути општину бањалучку да таку школу одмах оснује. Општина пристане само у том случају, ако ће сам Пелагић тог дјела примити се.“) Пелагић је на то пристао и ако му је било тешко одрећи се Призрена. »А да се та школа баш у Бањој Луци подигне, био је разлог тај, што је Крајина свагда била на ударцу разних вјерских и националних пропаганди, као и због тога што је то нарочито и сам В. Пелагић желио, јер му је и мјесто рођења било ближе ових страна па му је и народ био познатији и по његовом мишљењу подеснији за остварење замишљених му планова.«")

И док је Пелагић свршавао у Београду претходне послове за оснивање богословије, настојећи свакако у првом реду да осигура материјалну помоћ Србије, дотле је бањалучка црквопштина свршавала друге потребне послове. Обраћа се молбом и преставком митрополиту Игњатију да одобри њихову намјеру. Игњатије, Грк, није одушевљен тиме, не одазива се радо

%) Алекса Јокановић: Бањалучка богословија (Први шематизам прав. српске митрополије бањалучко-бихаћке за г. 1901) Бањалучка 1903, стр. 214. — Извод из овог чланка, дао је В. П. у »Политици« од 9 нов. 1981, број 8442.

19) уз Аутобиографије Васе Пелагића. Раду Бањалуци. — Објавио Јован Скерлић у бањал. »Развитку« год. 1910, стр. 46.

Скерлић с правом примјећује да је аутобиографија писана некритично, са »оном старинским сујетом и преценивањем самога себе«, али ипак може корисно послужити као извор.

1) д. стр. 46.

12) Коста Ковачевић; Српска бањалучка богословија. 1886-1875> Босанска Вила« 1909, стр. 122.