Bratstvo

== 170 =

Тада свака православна кућа постаје црквом, и сваки се домаћин са својим укућанима већ по одавно спремио не само духовно постом и молитвом, него је одвајао по нешто, ма и сиромах био, и од своје трпезе, да му иста буде на Божић што пунија, а то не толико ради себе и својих, колико да прими и угости путника и намјерника, и да на храни, Христа ради, кљаста и саката. Али ма колико било старање ваљаног домаћина, да се у његову дому Божић достојно прослави, и обаве лијепи божићњи обичаји, још је виша брига врле домаћице, која ће кућу очистити и уредити, и својом вјештом руком све на своје мјесто поставити; она ће — напосе ако је мати — тог великог празника своје највише имање — своју дјецу нарочито умити, обући и спремити, да их прикаже Христу, који се и сам као дијете у свијету појавио, и који је рекао: »Оставите дјецу, и не забрањујте им долазити к мени, јер је таковијех царство небеско« (Мат. 19—714).

Ето те и такве врле и племените кћери и мајке нашег народа, одужујући се свом великом позиву, како их Бог и природа упућује чине мост којим се прелази са земље на небо, и који води из времена у вјечност и од смрти у бесмртност. На земљи и нема ништа више и љепше од љубави материне, и само је љубав хришћанска већа, а већа је с тога, што је љубав материна, ма колико била велика, ипак себична, а љубав хришћанска је несебична, и простире се не само на своје и род свој, него на цио народ, па и на све људе. Таквом љубави био је загријан мученик цар Лазар и сви они велики синови нашега народа, који за крст часни и народну слободу животе своје положише; таквом љубави био је загријан и ђакон Авакум, који је и своју мајку укорио, што му је из велике материне љубави савјетовала, да живот откупи напуштањем вјере Христове.

И та велика љубав, драга браћо и сестре, рађа се само из хришћанске вјере православне, а та је вјера натприродна свјетлост, која обасјава све