Bratstvo

= (9 __

снила је овисним од неумитне воље божанскога Владаоца, кога је народ могао познати само преко свештеника и пророка, показивање израелски народ, кад се је радило о освајању Хананске земље коју му је Бог обећао и кас својину признао. У каснијем бремену, при одбрани од спољних непријатеља, које су пророци престављали као бич Божији, примећује се фатализам, који отпорну моћ народног духа слаби и крши. То је онај исти фаталистички дух, који нам говори из велике поучне пјесме у књизи Јова и чија је језгра мисао о безусловној покорности вољи Божјој. Тек у бојевима с Римљанима, у којима се Израиљ показује као одушевљени вјерски борац, опет избија на површину старо јунаштво, — али јунаштво највише као безуспјело мучеништво. 4

За кратко вријеме цвјетање израелског царства, израелски државни живот не показује нам никакве друкчије слике него које било друге семитске државе која је хтјела да буде велика; тежња за сјајем и морална поквареност главне су црте те слике, исте као у Египту, Сирији, Вавилонији, а доцније и у аријској Персији. То је заједничко обиљежје свега азијатскога културног живота, коме ни аријски дух није могао одољети, као и семитски из кога се је развио.

Једно знаменито културно дјело израиљског народа јесте чисто народна т. ј. потпуно самостална и самоникла књижевност и пјесничка умјетност, у којој се нарочито истичу пророчки списи, и оснивање монотеизма, т. ј. вјере у једног јединог Бога. Иако израиљски монотеизам у ономе облику у коме га је претставила Мојсијева законска наука »изабраном народу«, никад није могао завладати свијетом, као што су данас заиста постале свјетске главне религије хришћанство и ислам, у њима има много елемената старозавјетног једнобоштва, јер Христос је само потпуно и растумачио »закон и пророке«, а ислам му нагиње због семитскога расног и духовног сродства. Монотеистичким погледом на свијет унесен је јединствени основни принцип у правцу мишљења човјечанства. Пошто тај правац не сматра добро и зло као еманацију различитих и потпуно једнаких сила, већ само види у добру дјеловање Божје, а у злу само кажњиво противљење томе дјеловању, он је постао јак ослонац за развијање моралних способности код човјека, а уједно и темељ

свему даљем напретку филозофије, створивши јединствен потлед на свијет.