Bratstvo

пнетдакједско нно_ болно повскјећнкане |

ОСХОСХООХООХОСХОСХОСХОС ХО ВО Об ООСС ОВУ ОБ ОУ

Година Х Сарајево, фебруар-март 1934 Број 2-8

Јутрења свијетлог Христова Васкрса

Усред ноћне тишине чу се звук звона и радосна вијест о јутрењи свијетлог Васкрсења одјекну у хришћанским срцима. Све што спаваше, пробуди се, али већи дио православних те тајанствене ноћи није никако ни спавао. Све се спремаше и чекаше Васкрса. И ево гомиле народа весело хи_ тају светоме храму. Тамо још влада тајанствен мрак. Само једна погребна свијећа разлијева тужну свјетлост над Спаситељевим гробом. На сред цркве лежи слика Највећег Страдаоца, обавијена плаштаницом, а гробну тишину храма ремети само тихи глас чтеца који чита Дјела апостолска. Заједно с Божјим народом журим се и ја да још једном цјеливам оне ране од клинаца из којих је истекло наше спасење; хитам да панем на кољена пред светом плаштаницом која је покрила гријехе свега људског рода.

Народ се склања и пред свету плаштаницу излази свештеник. Поклонивши се Ономе што лежи у гробу и окадивши Га тамјаном, он започиње погребни канон и уз надгробне пјесме уноси плаштаницу у олтар. Али и плачне пјесме погребног канона већ провијава нада скорог васкрсења. Душа као да предосјећа радост која чека да замијени тугу због