Bratstvo

употребљена. на добро или на зло; према томе какав је морал и какве су сврхе онога који их има. Телеграфске и телефонске жице моту корисно да скраћују вријеме и простор, али често послуже берзанским подвалама, политичким смицалицама и слично. Барут служи мирољубивом Китајцу за ватромете, а ратоборном Европљанину за топове, пушке и гранате. Једни с њиме разбијају стијене и крче путеве, а други бездушно убијају људе. Толике проналаске хемије и механике (бездимни барут, отровне гасове, тенкове и аероплане) и толике плодове науке употребљавају многи само на убијање и разарање. „Кад би се сравнила количина, барута, динамита, „. пироксилина, која је при опсадама и бомбардовањима похарчена на рушење мирних људских станова са оном количином истих тих експлозива, која је употребљена на поправљање саобраћајних путева, по којима би се народи један другом приближили, којом су пробијени тунели и ширени уски планински путеви, којом су разаране опасне поводне стене и слично, вели споменути руски мислилац, изашла би с гтеди-

шта моралног развића човјечанства врло жалосна свједоцба.

за културну Европу." (Еванђеље и живот, 46 стр.).

То је можда баш зато што се у тежњи за техничким средствима, и материјалном културом заборавља морална, страна. човјекова бића, што се у животу обравује често само ум, а запусти и груби срце, оставља да осећања дивљају и мо“ рална воља слаби. Можда и школа у томе тријеши својим интелектуализирањем. Није довољно само давати знање. 10 вјек мисли, објећа и дјела и потребно је не само изоштравати ум него и оплемењивати срце и упућивати вољу на позитивно стварање. Зато су потребни разни утицаји: утицаји науке, философије и религије, школе, цркве, друштва и породице. Сваки од ових фактора има. своју област утицања, у којој највише треба да. дјелује. За узгајивање и управљање осјећајне стихије у човјеку најупливнија, је религија. За ову сферу утицања, ва, срце, гдје поничу толики мотиви људских радња, она, је најпозванија и најближе стоји тајнама људске душе. Врлине хришћ. религије: вјера, љубав и нада јесу У ствари позитивни покрети срца. Исто тако друте моралне врлине или пороци су великим дијелом само изражаји његових импулса. „Из срца излазе помисли зле и добре", говорио је највећи психолог људске душе. Стога, је, дајући упуте ва моралшу обнову учио људе: „Царство Божије је у унутра, у вама, самима“, а не у спољшњем свијету.

Религиозни осјећај је, поред свих заблуда које су га пратиле у историји, постицао човјека да развија у себи духовни живот и ништа није у стању тако као релитија да заталаса, осјећаје и склоности, да обавесте савјест и изазове 4ктивност у правцу добра. Релитија, посебно Хришћанство, које у моралној обнови човјечанства, највише дјелује, својим уче ном о Богу као највишој Истини, апсолутној Правди и савршеној ЈБубави побуђује људе на развијање у себи оваквих.

аи