Bratstvo

— 2 —

скопом (Јаковом) и на првом васељенском сабору у Никеји 325 год., био је и у египатским пустињама код великих нитријских испосника; али највише се је времена бавио молитвом и писањем дјела о проповиједању и тумачењу св. Писма, побијајући тадашње многе јеретике (на примјер познатог Аполинарија) чак и у стиховима (као устук јеретицима, који су такође по народу ширили своје списе у стиховима како би их лакше научио) и тумачећи стих по стих сво св. Писмо по предањима Православнец ркве. До нашег времена, сачувало се врло много његових бесједа, слова, поука, проповиједи, поучних говора калуђерима, тумачења св. Писма, много списа из догматике, много молитава и пјесама које су намијењене цркви (свима. је позната његова, молитва, „Г 0споди и Владико живота мојего, плод великота духовног искуства). Џо предању, он је написао. око триста стихова којима је с таквим успјехом сметао ширењу јеретичких стихова, те су на њега јеретици једанпут с оружјем навалили, истукли га и умало га. нијесу убили, али то није охладило његову ревност за ширење божанских истина, тако да, су га многи називали управо сирским пророком.

ЏШредмет његових бесједа и поука бијаше скрушеност због гријеха, покајање, сјећање нас мрт и суд, страх Божји, пажња, на сама, себе, борба, с гордошћу, смиреност, уопште све —- проникнуто радосним уздањем у милост Божју. — Св. Григорије из Нисе писаше о њему: „За Јеврема је плакање било исто што је за друге било дисање ваздуха, — дању и ноћу у њега су текле суве, али је лице Јевремово сијало од радости, кад су потоци суза текли из његових очију. Тамо тдје Јеврем говори о скрушености, он се уздиже мислима, блатости Божјој, приноси захвалност и хвалу Свевишњему“.

350 год. умрије покровитељ преџ. Јеврема — св. Јаков низвибијски, а 363 г. Перзијанци освојише Низибију, те се Јеврем пресели у Едесу, град западно од Низибије, на пола пута до Антиохије. Као ближи томе источном главном граду, тај је град, разумије се, био живљи и пунији сваке саблазни. Баш, кад је ту боравио преп. Јеврем, догодило се је: да, бе је двапута сусрео с блудницама. које су хтјеле да га саблавне или бар да поремете његову сталну наивност и про стосрдачност. Према објема он је остао сасвим равнодушан, а на предлог да учини с њима блуд, одговори им да би им то код њета могло успјети само усред града, на тргу гдје има, много свијета. Кад оне, у чуду, рекоше: „Зар нас неће бити стид људиг", он одговори: „Кад се ти стидиш људи, колико смо се више дужни стидити Бога који вна и оно што је тајног" Тако му је пошло за руком да једну од њих обрати покајању, те. је шта више отишла у манастир.

|рреподобни Јеврем у Едеси најмио се је за храну да служи код власника бање, а у слободно вријеме проповије-

пре а