Bratstvo

-—_ 02 —

усамљен, у исто време осћашс и бол и радост: бол — због отсутности доброта подвижника и ученика у молитвама, а, радост — због тога, што се удостојио да га види украшена, свим врлинама, као топлог преставника онима, који траже преко њега заштите у Христу. Дане спомена родитеља свога Сава. је означио обилном милостињом бедницима — раздели молиоцима сво злато што је имао при себи, зато што никоме не хте одрећи нити ма шта задржати за. себе. А кад му понестаде потребног блага за манастирску употребу, сети се речи побожне жене из Цариграда — то јест, речи о тајним ризницама. у околини Хиландара. Но не хте се одлучити да их тражи без молитве. Сава се овако мољаше Богу: „Чуо сам о Давиду, који говори: „Ако се-ботатство гомила, не прилажите срца: тим је пре заслужан прекора човек, који раскопава. земљу да би пронашао блата, која није сам тамо оставио. О тога не допусти, Господе, да ми се непријатељ мој наруга, побуђујући у мени жељу за опасним и пропадљивим ботатствима. Но ако то није кушање противника, нето си ми ово Ти јавио, нека буде по твојој вољи, Господе. — Нека се открије ризница, или нека, остане: скривена и од нас, слуга твојих, као и пре од других.“

Сава дође са учеником својим на означено место и тек што почеше копати, открише тога часа отвор пећине: као да им је сама земља, уступила у себи чувано благо. Може се претпоставити, да се преподобном сама јавила Мати Божија у обитељи цариградској, па само из скромности не хте признати њено јављање. Доневши у манастир нађено злато, Сава та, не сматраше за своје; један део посла у Цариград обитељи Евертетиској, други подели манастирима светогорским, трећи монасима који живљаху усамљени по пустињама, а, четврти унесе у Хиландар и раздели сиротињи. Јер му се због тога и јавила Богородица, да би могао чинити добра. дела.

И пре смо напоменули, какву је жарку жељу имао Свети Сава да одбаци од себе све земаљско и да се повуче у тишину. Но у почетку беше спречен због своје младости, а после због доласка му очевог и двоструког путовања у царски град, те напокон због потребе да подигне своју властиту оби– тељ. Кад је свето због спасења братије, обавио, — кад би постављен и игуман, а отац отпремљен у блажени покој, тек тада, се Сава могаше постарати и за самог себе. И тако се повуче у Кареју, где пронађе прекрасно место, оживљено из ворскем водом и плодоносним дрвећом. Купивши од Проте поменуто место, Сава сатради на њему усамљеничку ћелију са малом црквом, у име освећеног Саве Јерусалимског. Одрекавши се многе сабраће, задовољи се само са тројицом, који строто испуњаваху цео црквени устав.“) Сам се пак повуче у ћелију, где се предаде молитви, те још више појача своје младићске напоре, који се састојаху у молитви и бдењу, У

) () овоме уставу Савином, види на крају житија.

ТА