Bratstvo

== 156. =

и више на нас не обраћа пажњу, или је то збот наших гријеха, или зато што тебе нема с нама! Дакле дођи да нас излијечиш од болести, не презри молбе свот рођеног брата, иако је човјек и грјешник; може бити да ће и нама наш отац, задовољан твојим доласком, повратити своју милост, па ће твојим молитвама, опет потећи св. миро из његових моштију.“

Али: се Сава, не моташе растати од насладе тихот живота. и не косну га братова молба. Он само написа, посланицу своме оду као живу, — „да он опрости гријехе своје дјеце и опет отвори извор што је у њему, као што си некад , писаше Сава, „живећ тјелесно слушао. синовске молитве и, одлазећи из овог живота, обећао вршити наше молбе, тако и сад нек се покаже твоја очинска. љубав и не застиди наше уздање.“ Он написа писмо утјехе и брату које посла по своме ученику, часном старцу Иларију. Али предавши му сно што је написао оцу, Сава нареди да га не отварају прије читања, послије божанске литургије, над самим гробом преподобнога. Овештеноинок Иларије све тачно изврши по заповјести свога. Саве. Брат владалац, нако се чуђаше што Сава није испунио његову ватрену молбу, ипак прими посланика с великом почашћу. Он пође с Иларијем у лавру Студеницу. За вријеме ноћног бденија атсски путник дивљаше се стајању при молитви и сузама од милине владаоца који, као што се видило, подвизима. надмашаваше и уботе атоске иноке, јер Стеван није био онакав какви су други свјетски силници; мудар у савјету, храбар као војник и сјајан међу својом властелом при трпези ни у дворцу, он надмашаваше и саме калуђере у молитви, умиваше земљу потоцима сува, украшаваше достојанство свог Ввијенца љубављу према, сиромашнима,

Послије божанске литургије сав свештени сабор са свијећама и кадионицама приступи гробници преподобног Симеона, близу које стајаше самодржац облијевајућ је сузама. Часни Иларије који држаше у руци посланицу гласно је свима прочита. над гробом и одједном као поток поче из ње кључати мирисаво миро, те умасти сав црквени под, јер га не могоше у сасуде свега, салити. Стеван утјешан, стојећ код гробнице, изговори братији и народу умиљат говор, слављаше свот оца, и брата и њихову узајамну љубав коју потврди чудо, јер зар се икада чуло да живи пише мртвоме, а мртви му се одавива послушно као жив! Стеван с великом почашћу отпусти инока Иларија у Св. Геру и даде му захвално писмо брату коме посла мноте дарсве и очево миро.

Пилатов суд

Судећи по тмини која је изненада наступила тога дана, по целој Голтоти — тмина, је наступила по читавој земљи, сунце је тога јутра изашло мутно злогасно, као и увек пред југо-источним ветром, хамзином. Тек што су судије ивашле из суднице, потледаше у небо и, може бити да су тога момента,

ПА