Bratstvo

[25 —

познавалац словенске старине Л. Нилерле скоро назвао најстарији руски летопис | асје де пајззалсе де Ја паћоп Јауе (Баботг Мтедаег]е, Малџеј де | апмџачие зјаџе, 6. ј. Рала, 1928, д. 15).

Св. Сава, с Русима и руском културом бијаше у блиској вези. Познато је да је био Рус један од оних калуђера који дођоше на двор великог жупана Стевана Немање и поведоше са собом у Ов. Гору његова сина Растка (тако се звао св. Сава прије монаштва). Дошавши у Атос, Растко се настанио у рускоме манастиру св. Пантелејмона, ту бијаше као искушеник и покалуђерио се, а тек је послије прешао у грчки

Успомена на освећење чешке исшточно-право славне цркве у Брну

манастир Ватопед. Руски калуђери бијаху књижевни сарадници св. Саве и руска писменост утицала је на, списе српског светитеља. Већ је Миклошић нашао у Крмчији св. Саве неке русизме који потврђују да је ту било и руских преводилаца. Опажање и мишљење Миклошића послије је попунио и потврдио Ообољевскиј. На св. Саву су утицали књижевни облици руске писмености. Учени испитивачи налазе да је за „Похвалу св. Симеону“ (Стевану Немањи, прије калуђерства), св. Сави као образац служило похвално слово св. Владимиру кијевског митрополита Илариона.

Радећи за, цркву, св. Сава је тако учврстио младу српску државу којој је ударио темељ његов отац Стеван Немања. Зато српски историци у особи св. Саве виде само националног и политичког радника. Међутим у духовном лику св. Саве тосподарила је и изнад свега истицала бе његова тежња за