Bratstvo

ђ | % Г

= 151 —

ства куле светиље и чувари светог православља, и да их сада. треба, још и више да посећујемо« нашле одјека у душама православних Срба, којих је било ове године на збору не мање од 10.000,

Још у прве часове поподнева почео је пристизати манастиру —- светог оца Николе — Озрену, православни сељачки свет а међу њима и многи грађани из Тузле, Добоја и Грачанице. У предвечерје истога дана одржано је велико вечерње са освећењем хљебова, и то пред манастиром, јер мала манастирска црква није кадра да прими у себе већи број верних. Служио је изасланик Преосвећеног Владике Нектарија, високопречасни господин (Стеван Стојановић, члан Црквеног Суда, уз асистенцију околних свештеника. По свршетку вечерње одржао је и пригодну беседу у којој је између осталог нагласио да, му је особито драго што види око себе оволики број побожних Срба и Српжиња, којима изручује благослов и поздрав Преосвећенот Владике Нектарија, који је овај пута отишао да подели благослов, сакупљеној деци У Обудовцу, крај Брчког. 5

По свршеној проповеди сакупљени народ разишао се, да у тихој песми и свирци проведе наступајућу ноћ, Освануло је и јутро, а убрго потом и манастирско звоно огласило почетак јутрење иза које је одмах одржана и света литургија, са опходом око храма, Потом је поново још бројније сакупљеном народу, (одржао проповед Епископов изасланик, чиме је у главном завршена ова, велика и лела свечаност,

Весели нас кад видимо да се наш народ почео у велико да враћа, својим древним светињама, а још више нам је драго кад тим нашим свечаностима присуствују и чланови других вера, међу којима су овај пута запажени многи римокатолици.

Бранко Јовановић, богослов.

СОВЈЕТСКА РУСИЈА, — После смрти великог јерарха Јоана ришкот јавио се покрет за автокефалност цркве, На питање Митрополита Елевтерије, Московска патријаршија послала, је телеграфски одтовор Блажењејшег Митрополита Сергија, који гласи: »Потврђујем да акта о Естонској автокефалији није било и нема. Детаље писмом. Митрополит Сергиј«.

Варшавски лист »Меч« од 15 септембра 0. г. јавља да су у Лењинграду биле велике демонстрације против гоњења цркве и да је овим овим учествовало око 30,000 људи. Овај лист објављује писмо 'учесника на демонстрацији, Текст је писма следећи: 10 августа 0. г. била је у Лењинграду велика хришћанска, демонстрација против насиља над хришћанима. Насиља су се показала у затварању многих пркава, про. гонствима народа и свештеника, пастора, католичких свештеника, по-. родица свештеника, великим порезом на цркве и т.д.

Организатори демонстрације искористили су црквене празнике и сабрали на Омоленском гробљу око 80.000 људи. Од девет часова изјутра почели су пристизати раденици на гробље, У пет часова гробље је било препуно народа, Војска је затворила многе учеснике демонстрације, Ради растурања масе употребљена, је пешадија и коњица, која је јуришала на масу. Народ се скривао ва, гробове и споменике. Тек у 1 час попоноћи истерани су демонстранти из гробља, Ова, успела, демонстрација биће сигнал да се приреде и у другим местима демонстрације против прогонства хришћана, Лењинград 11 августа 1935. Група учесника у демонстрацији.

»Посљеднија Новости« из Париза, доноси вести да се борба. против вере у Совјетској Русији стишава, Дозвола сазива сабора год. 1936 свакако сведочи да су ове вести тачне.

— Пре извесног времена објавили су неки емигрантски листови вест да је у Москви образован специални отсек за борбу с религијом и православном црквом и да је у том отсеку Максим Горки, Н. Н. Берсонов, бивши епископ Никон, В,. Н. Љвов: Емељан Јарославски и др. Вест је саопштена и Гласнику Патријаршије српске, Да су ови људи одузели канцеларије Св. Синода сверуске цркве од Блажењејшег Ми-