Bratstvo

— 136 =

себи жртве и мрамором шуте. Чаша страдања напунила се,. сав је народ ишао трновитом ставом Голготе. Тачно вели један.

писац: тих дана сваки се Србин наслањао или на вјешала или на, тамницу. И у тим тешким часовима мучеништва и страдања нашег народа и опет блесву нада спасења. Овдје, баш у Штршцима, сакупи се прва чета осветника-доброваљаца. И

убрао од чете постаје батаљон силан, јаки, борбен, који се

задоји јунаштвом Обилића мишице, а од њега задрхташе горе,

потресоше се планине, друми и богази. Данас прича чуда. Ох,.

којима је њима ледену гробницу спремио Цер, Рудник, Кај-

макчалан, Груниште и Сива Стијена. Многи су! Сунце је пред.

њиховим јунаштвом вадрхтало. Многа сестринска суза заледила се на тужноме оку, многи су Југовићи потонули у крви

"и тешкој борби. У срцима биле су само сузе мјесто ријечи, акроз вјечност — разбојиште јевдили су црни дани. У тима.

тешким данима, борбе и мучеништва озари један дан слободе и славе Вишеград и Дрину. Кров Вишеград и ове крајеве проје-

зди шести и седми пешадијски пук, протутњаше соколови са.

Црногорских Брда, одоше на Гласинац да ломе силу душманску, да ослобађају робље незаробљено, да сију по Босни л Херцеговини гробља, осветника. Народ је од силног, лудог одушевљења љубио копита коња, обасипао цвијећем осветнике, ослободиоце, каре, топовске цијеви. Китили су цвијећем офи-

цире, војнике и коње. Ратници, мрка погледа, препланула лица.

од бездимна барута и тешке борбе само су се смијешили и

тихо одговарали: чувајете то цвијеће можда ћете њиме наше.

гробове окитити тамо у Босни на Гласинцу, Сигришту, ХанПијеску и Плочи. Себе су сами опојавали, да нама донесу свима слободу. И тада народ повјерова, слушао је и гутао силне и

готово пророчке ријечи старог ветерана и борца проте Милана.

Ђурића. Народ је хрлио у свети и Божији храм, да чује еванђеоске ријечи, да се напоји истине, да. повјерује у побједу правде, да нађе утјехе, мелема ранама своје душе, да у невољи буде сретан. И заиста, ријечи проте Ђурића оживљавале су 84мрала српа и душе. Народ се крепио надом и чекао боље дане своје среће и слободе. Али би суђено нашем народу да попије до дна чашу отрова, непомијешана ни са једном капи меда. Би му суђено да преживи албанску Голтоту, гдје костури и љешеви умрлих од глади ратника и витезова са Куманова, Брегалнице, Облакова, Цера и Рудника показиваху пут... пут на Море... на Адрију, а многи јадници нису ни слутили да ће за кратко вријеме — они бити храна морским рибама у

Плавој Гробници, на острву светог Вида, Острву Омрти. На.

Крфу нису то били више војници, ратници него авети, страшила смрти, живи гробови. Колико су били јунаци на крвавим равбојиштима, исто толико су били јунаци у борби са гла-

ђу и смрти у тамним и мрачним гудурама Албани је. 20.000 ра—

Па