Bratstvo

= 114 ==

ту криве идеје, него човечије слабости. Колико је у историји почињено најтежих преступа у име најсветијих начела. Напослетку, како вели један познати француски мислилац, „скроз је погрешан начин доказивања, набрајати дуги низ зала, што их је религија проузроковала, а при том заборављати на сва сна доброчинства што их је она човечанству донела" (Мопјфе5ашец, Езрте дез 1015, ХХЛУ).

Религија. уноси у живот наспрам силе светост, поред мача молитву и насупрот грубој физичкој снази иставља лепоту и величину духа. У својим стремљењима она носи тежњу за измиривањем супротности, ва стварањем хармоније и склада. Кроз хришћанство религија је спојила у једно натприродне 60жанске и природне човечанске циљеве. Римски и Мојсијев закон по ономе што је позитивно у њима, нашли су своје освећење у новој религији, која је по преимућству религија културе духа. И она је природни закон моћи и снаге, јех пафига из ражен у интелекту и принуди организоване силе, оплеменила, својим законом љубави и братства, и морално савршенство и сарадњу човека с човеком, узајамност и свечовечанску заједницу истакла као највећи идеал и закон, уместо закона борбе и међусобног сатирања и подвлашћивања.

Обичан и најбржи поглед на живот и прошлост појединих народа. јасно уверава да религија код свих људских заједница, има врло велики удео у изградњи њихове културе и моралном оплемењивању, да чини неизмерни утицај на цео друштвени живот, социалне односе, философију науку и уметност свих историских епоха. Шрви почеци писмености, прве основе књижевности и уметности и многа културна стварања имају свој извор у религији. Треба се опоменути само колико је идејних покрета, уметничких дела, законских одлука и монументалних грађевина инспирисала религија. Нашим читаоцима довољно се присетити рада Ћирила и Методија и њихових ученика, Св. (Саве и његових сарадника, Гргура Ниског и других који су са утврђивањем вере стварали темеље доцније културе; исто тако књижевних списа, песама и приповедака, па ремек-дела архитектуре и сликарства, које је код нас стварао религиозни дух. У историји човечанства нема неједнога познатога народа, у чи“ јем кудтурном напредовању вера није допринела свој удео и оставила неизгладљиве трагове у свима областима живота.

Нарочито је велики етички и социални значај религије. Она је много допринела стварању друштвености и изграђивању морала. Држава, друштво и породица без ње далеко не би имале оне основе на којима се држе. Религија је дисциплиновала човека, обувдала му нагоне, ограничила урођене анималности и етоизам, опитомила нарави и осмислила Живот. Она му је истакла духовну страну његова. бића, указала на морално са-

По