Bratstvo

=- 199. —

сликама нарушавле су његово тамницом исцрпљено здравље Пок. епи«скоп Симеон поред црквених одликовања сдликован је орденима Св. "Саве четвртог с прећег и другог степена, орденом Белог орла с друтог степена и франдуским орденом »Офисие де л Акодеми.«

Поводом смрти епископа дра Симеона звонила су звона у храмовима Сарајева, где је покојни Епископ радио као наставник и књижевник.

Епархија дабро-босанска уз учешће многобројног свештенства при редила је парастос у Саборној цркви, на коме је учествовао Њ. Високопреосвештенство Г. Митрополит Петар. У свом дирљивом товору В. Г. Митрополит истакао је заслуге и дело епископа Симеона. за. прав. дркву.

Нека, је вечан покој Епископу дру Симеону.

т ДИМИТРИЈЕ ЛУКИЋ, свештеник. — 7 октобра (24 септембра) 1939 године умро је у Бијелој, код Брчког јереј Димитрије Лукић парох "бијелско-поребички, у 70-ој години живота. Цео живот био му је плодан и испуњен непрекидним радом за добро народа, коме је истински служио. За време рата био је мучен и прогоњен. Његовим трудом подигнује су нове цркве у Бијелој и Поребрицама. Међу омнсгим његовим лепим особинама, нарочито га је красила скромност и чврст карактер. У томе је био велики... Тихо, нечујно, хришћански угасио се је живот овог честитог пастира Христовог и великог националног радника. Бог да му дарује рајско насеље и лака му била српска земља, коју је искрено волео.

+ РИСТО КАРИЋ, угледни домаћин, родољуб, отац нашег штампара г. Јована Кајрића, преселио се у вјечност 10 новембра о. г. после кратког боловања. Смрт овог честитог старца утолико је трагичнија, што је последица његовог хришћанског подвига да завађену браћу измири. Вјечна му памјат.

+ ВИКТОРИЈА ДРАКУЛИЋ, управитељица Народне основне школе у Чајничу, позната надионална раденица умрла је 21 октобра о. г. у Чајничу. Покојница је била позната као родољубива Српкиња, коју су за време рата прогониле власти тамницом и одузимањем службе. Покојна, Викторија је поред свог рада у школи много радила у просв. друштвима.

+ САВЕТА ЗЕЧЕВИЋ рођ. ДРЕКАЛОВИЋ, мајка нашег вредног сарадника и радника г. Василија Зечевића, пароха илијашког, испустила је своју племениту душу 21 (8) октобра 1939, остављајући иза себе многобројну породицу. Покојна Савета била је пример одличне домаћице и мајке. Уиме наше организације присуствовала су два делетата на спроводу. Протојереј Душан Комљеновић опростио се са, покојницом лепим говором.

АПЕЛ БРАЋИ СРБИМА И СЕСТРАМА СРПНИЊАМА,. — Тиват, варошица у Боки Которској, која је била до 1918 године скоро потпуно насељена само становницима римокатоличке вероисповести после нашер ослобођења и уједињења почела се је све више насељавати и припадницима српско-православне вере тако, да сада живи у Тивту прко 150 домаћина, а, са официрима, подофицирима и морнарима ратне морнарице и војске око 500 православних житеља.