Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

ва то позван, него овога пута поведе собом свих пет својих помоћница: скевофилаку (благајницу и архиварицу), еклисијархису (старешину у дркви манастирској), келархису (чуварку свију . животних намирница), епистимонархису (која је одржавала ред и дисциплину у општежитију)и ергодотрију (која је раздавала радове појединим калуђерицама и која је водила надзор у радионици).

Док њих пет стигоше под главну кулу,зачу се звекир на гвозденим вратима манастирским.

— Отварај — ваповеди игумавија преплашеној вратарци, која беше већ сишла с куле.

Добраја скиде гвоздене полуге, које беху заглављене између зидова и врата, метну велики кључ у браву, па га обема рукама једва обрну у њој, затим са силним напревањем раселопи оба крила гвоздених врата, и пред очима калуђерица, искупљених под кулом, а у црном оквиру њеном, укава се необична слика, дивно осветљена послелњим врацима сунца на заходу. |

Напред стајаше млад витез у сјајном оклопу, до њега господска женска прилика у црној хаљини од аксамита, ва њом још две госпође у црнини, а иза и око њих педесет оклопника на великим коњма, који бесно фрчу и колају земљу под собом, и ако су их попале беле пене,

— Ко сте ви — рече мајка игуманија гласно. — И шта тражите од ове свете обитељи 2

— Ја сам Хенрик Палман, сатник у војсци младога краља, а ово је њено велијство краљица Марија, и две од њених владика. Шта, тражимо, то ће мајци игуманији казати ова ситна књига !

1 млади Палман пође крупним корацима напред да преда писмо епископа Призренског, али у исти мах игуманија, пође брзо напред, стаде на прагу манагтиреких врата и подиже обе руке у вис.

— Стани, витеже ! По типику ове свете обитељи, ниједна мушка глава не сме прекорачити овај праг. Једини свети старац, који служи службу Божју у нашој цркви, има права да дође у ову свету обитељ. Дај ми књигу коју си донео !

149