Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

од пет ужета која су са звонаре висила у њену кљет п стаде га дрмусати колико јој старачка снага доношаше.

Стаде се раздегати „мало звоно“, које огласи манастиру да му прилазе „страни људи“,

После неколико тренутака пзађоше две монахиње из вргостасиона, и погнуте главе, а с прекрштеним рукама на прсима, полако одоше до куле, поцеше се уза стубе у вратарчину кљет, и једна од њих, сестра Агрипина, рече тихо: и

__— дашто, сестро Добраја, још непрестано ввонишр Ево дошле смо. Шта је 2

— Та престани звоншти — рече сестра Танасија прекорно. Узбулићеш цео манастир

Добраја престаде звонити, па само их погледа л рече:

— Ја и звоним на узбуну. Војска иде на манастир;

— Каква војска, сестро Добраја, Бог с тобом !

— Погледајте пут Косова ! ·

Обе калуђерице погледаше на источно проворче. па се _ тргоше као што се мало час и вратарка тргла.

— Оклопници ! — рече Агрипина престрављено,

— И шта га их је ! прихвати Танасија. — Како блеште сунчани зраци с њихових оклопа и њиховог оружја !

— Ено их већ где се почињу пењати уза нашу стену — говори Добраја, извирујући преко рамена сестара. — Па каква ли су оно три дрна коњаника усред оне сјајне чете!

— Ово је тако необично. — рече најзад Агрипина — a не смемо ни часа часити, него одмах да јавимо мајци игуманији !

И обе сестре хтелоше да похитају, али дугим постом анурене, оне су, поред најбоље воље да похитају, морале полако ићи. У осталом и не мари. Док се коњи под оним тепким оклопницима, по оним стрмим серпентинима, попну до пред манастир, стићи ће и мајка игуманија.

Кад је мајка Теодосија савнала да се некакво одељење војске приближује манастиру, она приђе вратима велике куле, али не поведе као обично само две старије монахиње собом, као што ради кад испод главне куле прима манастирског економа, да саслуша његове извештаје о манастирском имању, или као кад изнесе до манастирских врата какву тешку 60десну сестру, да је прегледа лекар из најближега града

148