Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

беху две дугачке и широке приземне куће. Очевидно она кућа, е два спрата ба засебним ћелијама, беше намењена одличним гостима манастирским.

Кад уђоше у цркву, у њој не беше никога. Пред главним иконама на иконостасу горела су кандпоца, која се никада не гасе. На великим свећњацема од туча беху погашене све велике и мале свеће. У цркви беше већ прилично тамно. Једино е бојадисаних стакала на малим , високо од земље уздигнутим прозорима, продираку још понеки слаби зраце.

Игуманија стаде крај свога стола, који беше испод десне певнице, па се одмах стаде крстити и метанисати, не во“ дећи више рачуна о својој високој гошћи, јер је сада бита. пред још већом госпођом, пред Богородицом...

И њене помоћнице падоше на кољена MH стадоше се молити Богу с правом грозничавом ревношћу. |

Инетинктивно паде и краљица ничице на земљу, а за њом и њене владике. Ове су се сигурно молиле Богу да помогне њиховој госпођи понети тешки крст који је мислила на се узети, и да помогне њима да издрже своју тешку службу поред ње.

Да ли се и краљица Марија тако исто усрдно молила Богу, или је равмишљала како ће до краја извести ову тешку игру, на коју је стицајем околности приморана била — не усуђујемо се пресудити. Али ма које било од тога двога, она се беше тако занела молитвом или дубоким мислима, да су већ одавно евршиле и калуђерице своја метанисања и њене дворкиње своје молитве, а она још непрестано бије челом о ледене мермерне плоче, којима беше црква попођена, још непрестано јеца п шапуће, подижући своје лепе очи, пуне сува, на оне укочене слике светаца и богоугодника на иконостасу, који су се сад већ једва назирали.

Мајка Теодосија није дуго хтела да прекида тако усрдну молитву, али најзад спусти благо руку на краљичину главу па рече:

— Доста кћери. Ти си још млада, ти ћеш имати још много дана и ноћи за молитву. Пођи сада са мном.

Краљица се прекрети још једном, убриса сузе с обрава и пође за игуманијом, као послушно дете за мајком.

152