Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Кад изиђоше из пркве, Теодосија стаде издавати својим помоћницама- кратке заповести.

— Сестро Полихронијо! Одведи краљичине владике у гостинске ћелије, те с њима спреми све што треба за краљичину ложницу и њихове ћелије. Оне морају бити уморне. Нека, се сестра келархиса постара да се за госте спреми боља вечера, која да им се служи у њиховим ћелијама, нека....

Овде јој краљица упаде у реч се молбом да се ва њуи за њене владике не спрема ништа друго, него да им се допусти да вечерају у општој трпезарији с целим општежитијем.

— Добро, нека буде воља твоја — pede Теодосија; па пошто издаде још неке кратке заповести осталим својим помоћницама, и пошто Полихронија оде с владикама уза стубе једне двокатнице, она узе краљицу за руку и рече: Пођи са мном дете моје.

Обиђоше око цркве. Кад су пролазили поред манастирске кухиње, у којој је пламтела ватра на огњишту, игуманија довикну кроз отворена врата: „Децо, упалите једну воштаницу и донесите је у књижницу“, па онда прође поред дугачке трпезарије и још дужег спавалишта, док не дође пред једну малу клет, коју отвори својим кључем па рече:

— Уђи дете моје !

Краљица уђе у клет у којој беше само неколико икона на зидовима, а испод њих полице с великим црквеним књигама, грубо повезаним у кожу. На дугачком столу беше много писаних књига, и појединих листова пергамената, и кад једна слушкиња донесе и постави на сто упаљену жуту воштаницу, видело се на гдекојим листовима и уметнички израђених минијатура светитељских и врло лепо окићених великих почетних слова.

Чим се слушкиња, која је донела свећу, уклонила из клети, игуманија седе у чело стола и показа краљици место, на једној клупи од неиструганих дасака, поред себе.

Краљица се више стропошта него што седе на показано јој место, прекрсти руке на столу, и положи своју главу на њих.

— Шта тражиш ти, кћери, у овој светој обитељи 2 упита игуманија благо.

158