Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

а дтвоје кајање није претворно, него искрено, да ће те допустити до пострига. Али ја имам да се бринем за четрдесет ојађених и једва утешених душа, и не смем допустити да се оне оскврне и самом помисли, да су на свету могућна зло“ чинетва, за која се ти ноповедаш да си их починила. Ако ти одиста желиш да бар неко време останеш у овој светој обитељи, мораш ми се заклети на ово распетије Господње, да ни ти, ни твоје владике нећете никада ни једној од наших сестара, или манастирских слушкиња, казати ни једну · једину реч о том што се догодило тамо, у страшноме свету !

И Теодосија скиде б груди крст с равапетим Христом на њему, који је носила као знамење свога старешинства, и пружи га грешници. ; -

Ова се трже, вабаци своју дугу косу, положи леву руку на крет а десну подиже у вис и рече свечаним гласом :

—- Факлињем се живим Богом, да ни ја, ни моје владике нећемо никада никоме у овом светом дому, ни једном речи поменути страшне догађаје, због којих смо прибегле њему, и да Бемо у свему испуњавати све ваповести и законе по којима се живи у овој светој обитељи, тако ми Бог помогао на страшноме суду !

Игуманија обеси опет свој крст на груди, па онда покри своје лице обема шакама, и сеђаше непомично као стена, и ћутећи размишљаше о ужасима ва које је сада први пут чула да су могућни.

И Марија је ћутала, али као да то не беше вече најстрашнијега дана у њеном животу, она се користила дубоким равмишљањем Теодосијиним да зналачки посматра минијатуре на разбацаним листовима пергамената, који лежаху пред Њом... Е

После неког времена зачу се из манастирског дворишта клепало. e

Игуманија устаде, уве Марију за руку, па, угасивши воштаницу, изађоше на двориште, ·

Док је игуманија вакључавала књижницу, Марија виде како из једне приземне зграде из ергостасиона (радионице) излазе калуђерице све две и две и како се постројавају пар ва паром, док се поређа и последњи двадесети пар. Ива њега наместише и две краљичине дворкиње.