Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Тражим мира својој истрзаној души, тражим опро таја неопростивим гресима мојим.

— Ја сам у овај свети дом примила много ојађениц . којима је помрло или изгинуло све што пм је било најдразжна овоме свету, и оне су нашле утехе у молитви. Примила ca: и многу тешку грешницу... Е i

„= Али ни једну тако тешку као што сам ја.

— Исповеди се дете моје.

— Убијала сам, мајко, тровала сам људе, једном старц · изломила сам кост по кост, док није признао оно, што није скривио, па сам га онда спалила на ломачи, вавадила сам спеве са синовима, те ву међу њима потекли потоци људске крви, спалила сам дворе младога краља, те је вато он претворио, краљеве дворе у Породимљи у рушевине, које се још пуше и у којима леже измрцварени јунаци и јече тешки рањеници.

Теодосија скочи са свога седишта, подиже руке к небу, беше у искушењу да ве од ужава заборави, и да својим рукама сможди чудовиште, које је лежало пред њом, али брзо стаде говорити: „оче наш, који си на небесима“... па кад је трипут довршила ту молитву, седе мирно на своје место и укочено гледаше богату црну косу краљичину, која се беше просула по столу. e

Краљица настави своју страшну исповест

— Кад је Душан победио свога оца, кад се овај једва, бегством спасао да га рођени син не убије, и када су ме Душанови војници и моје властите слуге хтеле растргнути на комаде, Душан то није допустио. Мој пасторак је једини појмио, да би брза емрт ва мене била највећа милост и зато ме је осудио на много страшнију кавну, да живим и да и дан и ноћ много година мислим на све ужасе које сам починила. Ето, зашто сам прибегла у ову свету обитељ, ето зашто хоћу да се вама уморим постом и молитвама...

— Отрашна жено —- поче мајка Теодосија да говори полако, дубоко размишљајући. Таквих грехова не могу те опростити ни ја, ни сви светитељи на земљи, ни четири васељенска патријарха. Али ја, грешна у Бога монахиња, не могу бити никоме судија, па ти не могу отказати прибежиште у овој светој обитељи; јер ко зна, можда је милост Божја тако неизмерна, да ће се чак и на тебе смиловати, ако се увери

154