Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

пасуља и стадоше редом служити. У исти мах отпоче она калуђерица иза налоња да гласно чита „житија светих“.

Све једу, ћуте и слушају.

Једна од краљичиних владика, која је навикла да за краљевим столом проговори штогод и с десним и с левим суседом или сусетком, упшта нешто сестру Еуфимију. Она не одговара ништа, него једе даље. Тада се владика вачуђено окрете сестри Параскеви, п ова не само што јој одговори питање, него као да хтеде показати како се људи понашају у високом друштву, па поче и она нешто да говори.

На то се зачу строги глас сестре трпевнице :

— Госпођо владико, немој замерити сестри Еуфимији што ти није ништа одговорила. Она зна да житија светих веселе и хране душу. Сестру Параскеву опомињем да не тороче кад се читају житија светих !

И опет завлада мртва тишина за столом. Само се чују лажице које се дотичу земљаних здела, а сестра за налоњом наставља да својим монотоним читањем „весели и храни душу“ калуђерица.

Сестра трпезница као да једина није пажљиво примала, ту душевну храну с налоња, јер је имала да пази на сваку ситницу за столом. Њен се поглед заустави на лицу сестре Јевровиме, које беше тако изнурено, као у најтежих болесника, па онда на риби и некаквим посластицама, које слушкиње само пред њу беху положиле, а она их не беше дирнула.

— Сестро Јевросимо — рече трпевница опет строго, ва тебе је наш лекар наредио да ти дајемо више и боље хране · ради здравља твога и наша мајка игуманија наредила ми је да ве теби сваки дан даје и рибе и посластица, које побсжни људи поклањају манастиру. Зашто не једеш сестро 2

— Јела сам, сестро трпевнице — одговори Јеврссима, прекрстивши своје мршаве руке на исушена прса — јела сам колико и друге сестре, па опет сам била у великсм искушењу да окувим и од ове рибе и од ових слаткиша. Али ја нисам дошла у ову свету обитељ да благујем, него да се Богу молим. И помолих му се да ме не доводи у искушеније, пи на мах ме прође жеља да још једем. И ја мслим да се ово јело, које је доброта наше мајке мени наменила, даде сутра сирс-

DEVA