Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

тињи која долази на врата нашег манастира да прими сетатке од наше трпезе ! -

Трпевница, очевидно тронута“ као и све сестре овим самопрегоревањем гладне“ болеснице Ba сиротињу, беше у недоумици шта да ради, па погледа у игуманију.

_ - Мајка Теодовија вамо рече.

— Добро је радила сестра Јевросима. Забрањена храна липшла нас је у своје време раја, и учинила је да постанемо смртни. Сотона, праизвор зла, завео је забрањену храну и облапорство! Молитва гладне епротиње, Ba. коју ти OTкидаш од својих уста, учиниће више за твоје здравље него да си појела то неколико валогаја више. И да би све сестре виделе колико си добро учинила, наређујсм за твоје гдревље оно што чинимо само за душу наше ктиторке када јој приређујемо годишњи парастос, наређујем: да се сутра испече хлебова колико изађе из десет каблова жита, и да економ наше свете обитељи са својима млађима разнесе и раздели по свима околним селима и раздели сирстињи не само тих 400 хлебова, него и 8 мера вина и дванаест сребрних динара, и нека се свима каже да се помоле Богу да оздрави наша сестра Јевросима ! 3

— Молим те сестро трпезнице — рече Јевросима, п лака румен обли њено самртно бледо лице — допусти ми да устанем, да одем до чела од стола, да целивам десницу наше свете мајке игуманије.

Трпезница само климну главом да одобрава.

Јевросима се ослони обема рукама на сто, док се дигла па пође, али тако несигурним корацима, да би пала да њене субетке за столом не прискочише те је узеше под мишке и одведоше до игуманије,

Ова јој не даде руке него је прекрети и благссиљајући рече: | |

— Хвала ти сестро што ме научи да не чекам Ha, OBODOдишњи парастос нашој ктиторци !

Док се ова сцена одигравала уврх стола, дотле је „говорљива“ сестра Параскева нешто живо причала краљи чиној владици, сигурно хвалшла је светитељески живот сестре Јевросиме, али јој тај говор преседе, јер се опет вачу, строги глас сестре трпезнице,

158