Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Хвала ти, света мајко, јер ти ме кавниш само за меје добро. |

Марија је разрогаченим очима гледала у лице „светитељке“ која својеручно бије ону коју зове „сестрем“.

На томе лицу мењали су се е муњевитом брзином врло различни изрази, од највеће срџбе до материнске нежнисети. |

Наједанпут рече: 5

— Устани сестро Анастасијо. — Ова устаде.

Сад игуманија клече пред њу, склопи руке и рече:

— Опрости ми сестро што вам се у тренутном гњеву заборавила толико да те ударим.

Анастасија се уплаши и хтеде да дигне мајку игумавију, али ова стаде пред њом метанисати и говорити:

— Опрости ми сестро.

Помоћнице приђоше и дигоше игумавију.

Епистимонархиса окрете се сестри Анастасији:

— Улави у цркву, и за ово што си учинила да мајка игуманија пред тобом метанише, направићеш јутрсе дванаест великих метанија више нет обично.

Сад уђоше све у цркву, игуманија и краљица последње и стадоше као и синоћ.

Јутрење поче. Седоме свештенику одговарало су сестре, којима данас беше ред да певају за певницама.

Марија је пазила да све уради онако како раде и калуђерице, али у њеним грудима се распињао бес. Она није могла да појми хришћанску душу у напраситом телу Теодо. "сијном, она је мислила да је игуманија целу сцену пред црквом направила само зато, да њој, краљици, покаже шта је чека, ако би се и она постригла, па не би тачно вршила све обавезе, које битиме насе примила и одмах додававши у мислима : „Баш и ажо би ме невоља нагнала или би слудовала да се закалуђерим, не би га ти ласно на ме руку подигла, јер не би имала каде да метанисањем испрсвиш опроштење".

Усред тих мисли она се ревнсено кретила и метанисала али је ипак све видела шта се у цркви ради, гледала је еклисијархиву како пали свеће, чула догореле и. намешта нове, како управља певањем за певницама.

Кад се свршило јутрење кренуше све опет литијом и псалмима у ергостасион у општу радионицу, у којој је било алалака за све женске ручне радове.

165