Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Пред црквеним вратима нађоше игуманију и нених пет помоћница, и приђоше руци мајци Теодссији.

Она их ћутећи благослови, па опет гледаше пут спавалишта. Изгледаше да с нестрпљењем чека да се појави литија. сестара, пи ако још не беше добро свануло.

— Сестро епитисмонархисо— проговори сад игуманија, лењост је начело свакога зла.

— Знам, света мајко, и кавујем то свако јутро сестрама. када их будим, али су оне ноћас скоро до пола ноћи бденисале, па вам их јутрсе једва избудила. Али ето их иду!

И одиста сад се крену литија сестара од спавалишта, певајући пеалме. |

Оштро око игуманије опази да на крају литије иде једна сестра сама без другарице, па се жустро окрсте епистимо· нархиси :

—- А гле је сестра Анастасија Да није бслсена 2

— Није света мајко... — стаде муцати редарка. — Сад је још била здрава, и ако је једва устала, јер ју је јуче сестра ергодотрија одредила на врло заморан пссао... Сад ћу ја... — и она хтеде да потрчи, али је игуманија једним погледом заустави, јер је видела како и Анастасија истрча на врата од спавалишта да стигне литију, али ова већ беше ушла у цркву, и на један знак игуманијин обе краљичине владике уђоше такође у цркву. И Марија хтеде да се придружи литији, али игуманија рече:

— Остани, светла госпођо, ти ћеш са мном !

„Не помаже ми још ни раса ни камилавка — помисли Марија стивнувши усне — Она ми се још руга".

У то стиже и Анастасија и стаде пред пигумавију дркћући од страха.

— Сестро Анастасија — рече Теодссија строгим гласом — Јеси ли ти дошла у ову свету обитељ да у њој еамо спаваш 2

— Погрешила сам мајко... — поче „грешница“, али није могла довршшти, јер сад наста за краљицу Марију тако неочекивана и мучна сцена, која је чак и њу запрепастила.

Игуманија удари сестру Анастасију по образу тако вилно, да је ова пала на колена, дочепа те цеџшива ивицу Теодосијне мантије и само рече:

164