Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Марија је и ту немушту сцену добро видела, али се учинила да је не види, јер је волела да по неколико часова, бар првих дана, буде насамо с Радачом, да покуша одрешити језик скевофилакиси, не би ли савнала све што јој треба о овој кући „суманутих жена“, како је већ у мислима називала ову свету "обитељ, а нарочито о горопадној домаћици тога „Френокомија“, или по „тривалеки“ рећи лудеице.

И Марија оде сама у књижниду.

Не нађосмо нигде записано да ли је у оно доба био обичај куцати на:незабрављена врата, пре него што се на њих уђе, али Марија, п ако је тога обичаја било на краљевским јој дворима, где се зар и имало погдешто по избама сакрити сд радозналих очију, сигурно је с правем помислила да се у манастиру нема шта крити, па нечујно створи врата сд књижнице и обрете се наједанпут поред сестре Полихроније. Ова се изненађена трже, дочепа једну књигу са стола па њеме. покри један свешчић пергаментских листова, пред собом, па устаде.

— Шта жели госпођа краљица 2

„Аха — помисли Марија — дакле и у овој светој обитељи има погдешто што се крије“, па онда гласно рече:

— Као што је умрла за овај свет моја пријатељица Радата, тако нека умре и некадашња краљица Марија Дечансковица, и нека место ње буде сестра Марта, јер ћу се ја тако звати, ако се удостојим светога пострига. Ти ме можеш још одсад звати сестром Мартом.

— Шта желиш сестро 2

Марија јој каза да је послата на рад у књижницу и какав јој је рад препоручила мајка, игуманија.

Полихронија обиђе око стола, дохвати с полице једну дебелу увезану и једну малу само прошивену књигу, обе наравно у рукопису, и положи их на сто спрам свога места, принесе једну мастионицу и неколико завезаних калема, по· ложи једну гомилу подједнако исечених пергаменатских листова на скинуте књиге, па се онда врати на своје мсесто,, уклони књигу ва свога рукопива, па настави прекинуто писање. Марија узе најпре ону малу свеску и стаде читати. То беше житије ев. великомученика Георгија. Оно беше написано

161